Od veštice na metli do mačke koja proždire decu: Najneobičniji božićni običaji Evrope

Božić je vreme ukrašavanja jelki, poklona i veselja – ali širom Evrope kriju se priče koje dodaju notu jezivog ovom prazničnom periodu. Od italijanske veštice Befane koja deli poklone i kazne, do islandske Jolakoturin mačke koja kažnjava decu koja ne žele da nose novu odeću koju su dobili za Božić, ovi običaji nose poruke koje variraju od moralnih lekcija do urnebesnih, pa čak i mračnih legendi. 

Pripremite se za putovanje kroz Evropu i otkrijte kako su tradicije, verovanja i folklor dali Božiću neobičnu dimenziju – uključujući gobline, demone, pa čak i panjeve koji izbacuju slatkiše. Ovo je praznična priča koju sigurno nećete zaboraviti. 

Euronews na engleskom izdvojio je pet evropskih običaja:

Zli Deda Mraz (Le Père Fouettard)

U doslovnom prevodu, "Otac Bič" – je bradati lik sa velikim ogrtačem koji služi kao zastrašujući pomoćnik Svetog Nikole. Svakog 6. decembra, on deli kazne nestašnoj deci, obično u vidu komadića uglja i batina. Njegovo prisustvo prati zvuk pucketanja biča, škripanje kopita i zveckanje lanaca.

Legenda datira još iz 1252. godine, kada je jedan gostioničar oteo trojicu imućnih dečaka na putu ka verskoj školi. U želji da ih opljačka, zajedno sa svojom ženom, uspavao ih je, ubio i isekao na komade, ostavivši ih da se kuvaju u buretu. Međutim, Sveti Nikola je otkrio zločin i vaskrsao decu, doslovno ih sastavivši.

Za kaznu, gostioničar je proklet na večni pokajnički život, preobražen u mračnu figuru osuđenu da zauvek služi Svetom Nikoli. Tako je nastao "Le Père Fouettard". Priča ima svoje varijacije i nelogičnosti – kazniti ubicu dece tako što će kažnjavati nestašnu decu deluje pomalo kontraproduktivno. Ne bi li bilo bolje da je Sveti Nikola sprečio zločin u startu?

Vremenom, ovaj lik se pojavio u popularnoj kulturi – u filmovima, knjigama i čuvenoj pesmi Žaka Dutronga, "La Fille du père Noël", koja opisuje kako se Fouettardov sin zaljubljuje u ćerku Deda Mraza.

Veštica Befana (Italija) 

U Italiji, veštica Befana na metli deli slatkiše i poklone dobroj deci, dok kažnjava nestašnu. Legenda kaže da je propustila Isusovo rođenje i od tada, svake godine 5. januara (na Badnje veče, na Bogojavljenje), pokušava da se iskupi. Prilično strogo. 

profimedia

Ona ima oči nalik žaru, oštre zube, zajedljiv jezik i čađavo lice – jer dolazi kroz dimnjake da bi donosila i poklone i kazne. Mnogi veruju da ime Befana potiče od italijanske verzije grčke reči "epifania" ili "epifanija". Njene lutke se spaljuju kao čin ismevanja. 

Opet, strogo. Sve to jer je propustila rođendan...

Krampus (Austrija – Nemačka) 

Polu-koza, polu-demon, ovaj antropomorfni užas je pandan Svetom Nikoli i sin Hel, nordijskog boga podzemlja. Krampus – čije ime dolazi od nemačke reči za kandžu – pojavljuje se 5. decembra, poznatog kao Krampusnacht. On bije nestašnu decu i poznat je po tome što ih kidnapuje. Katolička crkva pokušala je da ga zabrani zbog sličnosti sa đavolom, a nacisti su ga zabranili zbog paganskih korena. 

profimedia

Do danas se održavaju tradicionalne parade u čast Krampusa – posebno Krampuslauf (Krampus trčanje), gde se ljudi oblače kao Krampus i plaše decu svojim ludorijama. 

Krampus je doživeo kulturnu renesansu kroz TV, filmove i video igre. Lik se pojavio u epizodama "Scooby Doo-a" i "American Dad", kao i u horor filmu "Krampus" iz 2015. godine, i nizu osrednjih nastavaka poput "Krampus: The Reckoning". 

Jolakoturin  (Jólakötturinn, Island) 

U prelepom centru Rejkjavika, na trgu Laekjartorg, nalazi se ogromna osvetljena skulptura mačke po imenu Jolakoturin. Zvuči divno, zar ne? 

Međutim, ova mačka, poznata kao Jolakoturin ili Božićna mačka, ima mračnu priču. Prema legendi, ovo ogromno stvorenje jede decu koja ne žele da nose novu odeću koju su dobili za Božić. Priča datira iz 1932. godine, kada je islandski pesnik Johannes ur Kotlum pisao o Božićnoj mački u svojoj knjizi "Božić dolazi". 

profimedia

U njegovoj pesmi, ova velika mačka sa svetlećim očima luta selima i ide od kuće do kuće, tražeći decu koju će pojesti, ukoliko ne nose novu odeću koju su dobili za Božić. Kako bi izbegla ovu sudbinu, deca treba da izvršavaju svoje obaveze i budu dovoljno dobra da zasluže novu odeću – makar to bile i nove čarape – kako bi ostala živa. Takođe, deca bi trebalo da budu zahvalna za poklone koje dobiju. 

Tokom vremena, priča je postala moralna lekcija koja poručuje da treba da pomažemo jedni drugima u duhu praznika, ne zaboravljajući luksuz koji imamo i pružajući pomoć onima kojima je potrebna, makar u vidu malih, ali značajnih gestova.

Kallikantzaroi (Grčka – Bugarska – Srbija) 

Kallikantzaroi su dlakavi mali goblini koji većinu godine provode pod zemljom, pokušavajući da izazovu apokalipsu testerisanjem "Svetskog drveta" – ili Yggdrasila iz nordijske mitologije. 

 

 

Podmuklo, ali svako mora da ima hobi. Na Božić i tokom narednih 12 noći, ovi goblini smeju da izlaze na zemlju, gde pokušavaju da uđu u kuće ljudi i prave nestašluke. 

Kako da se odbranite od goblinskog izmeta u krevetu ili preuređenog doma? Prema tradiciji, trebalo bi da okačite svinjsku vilicu na okvir vrata. Alternativno, stavite cediljku na prag – to će odvući pažnju Kallikantzaroi goblina, jer će stati da broje rupe. Navodno mogu da broje samo do dva, pa će ih to zabavljati svih 12 noći, dok ne budu vraćeni nazad ispod drveta koje je ponovo zaceljeno, kako bi započeli još jednu neuspešnu godinu testerisanja njegovog stabla. 

Katalonsko drvo koje "izbacuje" slatkiše i poklone 

Za kraj, Euronews donosi jedan šaljiv običaj. "Caga Tio" ili "Tio de Nadal" je drveno deblo ukrašeno licem koje se tokom decembra hrani poslasticama. Na Badnje veče, deca tuku drvo štapovima i pevaju tradicionalne pesme kako bi ga podstakla da "pokaki" slatkiše i poklone. 

profimedia

Jedna od pesama glasi ovako: 

Caga Tió (Drvo koje kaki) 

Tió de Nadal (Božićno drvo) 

No caguis arengades (Ne kaki slane haringe) 

Que són massa salads (One su previše slane) 

Caga torrons (Kaki turrón) 

Que són més bons! (Oni su mnogo bolji) 

Koliko god ovo delovalo neobično, nije iznenađujuće. 

Ako se šetate božićnim pijacama u Kataloniji, naići ćete na "Caganer", figuricu čoveka sa spuštenim pantalonama, koja simbolično "kaki". Figurica se tradicionalno stavlja pored jaslica, uz Mariju, Josifa i bebu Isusa.