Kako doneti najbolje novogodišnje rezolucije: Klinički psiholozi nam daju nekoliko saveta za uspeh

Koji je najbolji način da postavimo ciljeve za sledeću godinu koji mogu da dovedu do najvećeg uspeha? Odgovora na to pitanje pružaju klinički psiholozi.

Kako se sledeća godina približava, tako se javlja i želja da se na neki način promenimo – možda je ovo godina da izlazimo više, pijemo manje, jedemo zdravije. Ili možda nije. Možda je ovo godina koja će biti idealna za odmor i oporavak, piše Guardian.

Posvećivanje vremena identifikovanju i postavljanju ciljeva tokom prazničnog perioda je dugogodišnja tradicija koja se dotiče posla licenciranih klinickih psihologa sa pacijentima svakog dana.

Da biste uživali u uspehu, kako god ga definisali, psihologi kažu da su najbolje promene lične prirode - podrazumevaju male korake, i bave se očekivanjima, našim, kao i onima koje smo možda internalizovali.

"Jedna od mojih omiljenih fraza u terapiji, koja je pomalo smešna, je 'prestani da se primoravaš na nešto", rekla je Dženifer Kaspari, psiholog i kognitivno-bihevioralni terapeut u Koloradu.

To znači, kako je rekla, da bi trebalo da "sednemo i skinemo sa sebe taj osećaj "trebalo bi", i da se umesto toga fokusiramo na vrednosti koje smatramo važnim. 

"Vrlo čest primer toga je što ljudi misle da bi trebalo da cene fizičku aktivnost. To je za neke ljude zaista važno, a za druge nije", rekla je Kaspari.

Lista reči zasnovanih na vrednostima

Jedna od vežbi koju ona koristi u svom radu je davanje ljudima liste reči zasnovanih na vrednostima, kao što su postignuće, radoznalost ili nezavisnost, i potom definisanje šta te reči znače za pojedinca.

Ako se čini da ta vrednost nije ispunjena, možda je vreme da se napravi plan za promenu toga. Koristeći vrednost radoznalosti kao primer, to bi moglo da uključuje čitanje knjige, pohađanje kursa ili odlazak u biblioteku jednom mesečno. Ti koraci su svi ostvarivi i specifični.

profimedia

Ovaj pristup podseća na postavljanje "pametnih" (SMART) ciljeva. To je akronim koji znači specifične, merljive, ostvarive, relevantne i vremenski ograničene ciljeve. Ako vam to zvuči previše korporativno, i jeste. Takvi ciljevi su prvi put razvijeni od strane konsultanata menadžera osamdesetih godina prošlog veka. Strategija je svuda prisutna, ali i široko kritikovana zbog orijentacije ka rezultatima.

Takođe, može biti korisno, kaže licencirani klinicki psiholog Moli Šerb, da se počne sa nečim manje specifičnim, ali nečim što je vođeno sopstvenim potrebama. 

"Novogodišnje rezolucije koje postavljate sada treba da budu u skladu sa onim što radite sada. Možda bi trebalo da se sada izlazi napolje. Možda se osećate dosadno ili ravnodušno, pa želite da probate nešto novo", rekla je.

Fokus na sadašnjem trenutku

U svakom slučaju, treba da se fokusirate na sadašnji trenutak i "da budu kratkoročniji, a ne nešto što postavite za celu godinu".

Iako se to može činiti kontraintuitivno, postavljanje ciljeva koji su relativno mali koraci može dovesti do najvećeg uspeha.

"Želite da počnete sa onim što se čini najlakšim, što mislim da je pomalo kontraintuitivno. Ali razlog zašto želite da počnete sa onim što je najlakše jeste što želite da imate taj osećaj postignuća, uspeha – jer će vas to motivisati da se posvetite težim stvarima kasnije", navela je Šerb.

U svim slučajevima, cilj postavljanja cilja treba da bude da se povežete sa sobom, svojim vrednostima i sopstvenim potrebama danas, rekli su i Šerb i Kaspari.

"Novogodišnje rezolucije su proizvedeni pritisak za promenu, ali bilo kada je dobro vreme da se napravi promena", rekla je Šerb i dodala:

"Ako vam to ne deluje ispravno, ako nemate kapaciteta, onda dopustite sebi da se smestite u novu godinu. I zapamtite. To je takođe opcija u februaru, martu, aprilu, maju i julu“.