Igre 
Zašto se Kaspijsko jezero smanjuje: "Ovo je više od ekološke krize, to je ljudska kriza"
Komentari08/12/2024
-14:22
Na plaži nedaleko od glavnog grada Azerbejdžana Bakua, par napuštenih ljuljaški škripi napred-nazad na vetru. Izgrađene su da budu blizu vode Kaspijskog jezera (mora), ali je sada tlo ispod njih isušeno, a one su samo relikti onoga što je nekada tu bilo.
Pre nepunih 20 godina, zemljište ispod njih bilo je pod vodom "Majke Kaspijske", kako je ovde zovu. Reč je o najvećem jezeru na svetu, najvećoj vodenoj površini na kopnu i žili kucavici pet zemalja koje ga okružuju. Međutim, celo jezero se smanjuje, a na ovom komadu zemlje u nacionalnom parku Abšeron, obala je sada udaljena 200 metara.
"To je tužno... čak i srceparajuće ponekad. Ovo je mesto gde smo kao klinci prvi put otkrili šta je biodiverzitet, gde smo prvi put videli zmije. Videli smo kornjače, različite vrste ptica. Igrali smo se peskom. I bile su veoma uske plaže. Sada je kao da smo u drugoj zemlji", rekla je Elana Alizade, koja je svirala na drugim plažama u okolini Bakua.
Naučnici tek počinju da shvataju zašto, piše Sky news.
Upozorenje o migraciji
Nivoi vode u Kaspijskom jezeru, koje se nalazi ispod nivoa mora, uvek su varirali, jer tektonska pomeranja menjaju oblik basena. Ipak, nivoi padaju gotovo neprekidno od 1996. godine, a još brže od 2006. godine.
Ribarstvo već opada, poljoprivreda je narušena zbog sve slanije vode, a kritično ugrožena kaspijska foka se suočava sa izumiranjem.
Do 2100. godine nivoi vode u Kaspijskom jezeru bi mogli pasti za između 9 i 18 metara, prema različitim studijama.
profimedia
Povezane vesti
"Ovo je više od ekološke krize. To je ljudska kriza. Bez hitne akcije – uključujući globalnu akciju za smanjenje emisije gasova staklene bašte – mogli bismo da vidimo čak pet miliona ljudi raseljenih iz kaspijskog basena do sredine veka", upozorila je šefica Programa UN za životnu sredinu (UNEP) Inger Andersen na događaju o zaštiti mora tokom COP29 u glavnom gradu Bakuu.
Detekcija otisaka prstiju
Do nedavno, naučnici nisu bili sigurni zašto se voda tako brzo povlačila. Sada otkrivaju otiske klimatskih promena. Više temperature vazduha i promenljivi obrasci vetra odnose više vode sa vrha mora.
Topliji vazduh takođe isušuje tok u nekim od glavnih reka koje ga hrane, rekla je Alizade, koja je sada konsultant za klimatske promene za WWF Azerbejdžan.
Ali ima više od toga.
Voda koja se uliva već je pod stresom zbog poljoprivrede, rasta stanovništva i 14.000 brana u okolnim rekama, uključujući reku Volgu, koja hrani Kaspijsko jezero sa 80 odsto vode.
profimedia
"To je mikrokosmos globalnih ekoloških problema koje vidimo. Pet primorskih država doživljava velike i remetilačke promene koje su delimično vođene klimatskim promenama, a delom i mnogim drugim faktorima", rekla je Elizabet Selvud, viši savetnik u UNEP-u koja je radila na nedavnom izveštaju koji je naručio Azerbejdžan uoči COP29.
Jezero je čak dom nečemu što dovodi do sopstvenog uništenja. Ono počiva na drugom ključnom bogatstvu regiona: bogatim rezervama nafte i gasa. Azerbejdžanski deo obezbeđuje 60 odsto državnog budžeta. Ali bušenje za njih je zagadilo vodu, a njihovo sagorevanje dovodi do više klimatskih promena.
Povezane vesti
Na pitanje da li Azerbejdžan prihvata da njegova fosilna goriva doprinose problemu, zamenica ministra ekologije Umaira Tagijeva je rekla: "Problem je globalan".
"Klimatski sistem je veoma složen... na primer, značajan izvor zagađenja može biti očigledan na jednom kontinentu, ali efekti... mogu se osetiti bilo gde", rekla je.
AP/Dmitry Lovetsky
Promena ima "ogromni uticaj na priobalne zajednice", rekla je Alizade.
Meštani ne znaju da li da pomere infrastrukturu, poput ljuljaški, bliže vodi jer se ona stalno povlači, rekla je ona.
Pomorska ruta Srednjeg koridora koja prevozi robu između istoka i zapada je takođe poremećena. Plića voda znači da brodovi moraju da nose manje terete i da obavljaju više putovanja, što uzrokuje više emisija.
Na COP29, pet zemalja koje dele Kaspijsko jezero saglasile su se da rade zajedno na očuvanju morskih resursa, suočavanju sa uticajima klimatskih promena i saradnji u nauci, saopštilo je azerbejdžansko ministarstvo ekologije. Ali grupa je malo rekla o rešavanju uzroka: klimatskih promena, izazvanih fosilnim gorivima.
"Prilagođavanje može samo donekle pomoći zemljama u regionu", rekla je Selvud. Smanjenje emisija je "apsolutno neophodno", dodala je ona.
Komentari (0)