Evropa

"Neobično i ekstremno": Evropa iznenađena količinom prvog snega, šta to može da znači za predstojeću zimu

Komentari

Autor: Euronews/Jennifer Marsden

01/12/2024

-

10:06

"Neobično i ekstremno": Evropa iznenađena količinom prvog snega, šta to može da znači za predstojeću zimu
"Neobično i ekstremno": Evropa iznenađena količinom prvog snega, šta to može da znači za predstojeću zimu - Copyright Tanjug/AP/Owen Humphreys/PA

veličina teksta

Aa Aa

U delovima Evrope prošle nedelje pao je prvi jak sneg za ovu sezonu, a za Veliku Britaniju, Irsku i Francusku na snazi su bila meteorološka upozorenja. Ubrzo je usledila jaka kiša i jaki vetrovi izazvani olujom Bert.

Da li je snežno, olujno vreme uobičajeno za novembar? I da li je ovo znak šta bi trebalo da očekujemo ove zime širom Evrope? Euronews Green razgovarao je sa stručnjacima za vremenske prilike o tome.

Nedavni snežni nalet u Evropi bio je normalan za novembar, ali "intenzivne snežne padavine su bile retke"

"Tokom mog detinjstva u Belgiji, prve snežne padavine i ležeći sneg obično su padali sredinom novembra, tako da je to prilično prosek (za Evropu) kada posmatramo snežne padavine uopšte", kaže Lars Lovinski iz Bona, meteorolog za "WetterOnline" i "Weather and Radar".

Lovinski je nastavio da objašnjava šta je bilo drugačije u vezi sa ovim snežnim naletom.

"Čak i u ovoj eri klimatskih promena, gde temperature generalno rastu, ovi prvi hladni udari mraza i leda, pa čak i nekoliko centimetara snega nisu ništa neobično u ovo doba godine. Ali ono što je bilo značajno (prošle nedelje) bila je količina snega", objašnjava Lovinski.

Tanjug/AP/Thibault Camus

 

Dok je jak sneg uobičajen od januara do početka marta kada su temperature mora niže, ovo je bio redak događaj tako rano u sezoni. To je nastalo kada su se sistemi niskog pritiska pomerili iz Atlantskog okeana pa se kombinovali sa hladnim vazduhom.

"Delovi Francuske i jugozapadne Engleske, pa čak i oblasti Kornvola i Devona - koje su obično prilično tople u ovo doba godine - zabeležile su značajne snežne padavine, a u Parizu je u četvrtak palo četiri centimetra snega, dok su neke oblasti imale i do 15 centimetra neko vreme, što je bilo veoma neobično", dodao je.

Kako se ispostavilo, Pariz nije video ovoliko snežnih padavina u novembru još od 1968. godine.

"Ovo samo pokazuje koliko je ovaj događaj bio neobičan i ekstreman za mnoge delove centralne i severne Francuske", dodaje Lovinski.

Weather & Radar

 

Neki evropski gradovi nisu dobro pripremljeni za veliki sneg

"Pariz nije mnogo na putu snegu čak ni usred zime, tako da ljudi ne mogu tako dobro da se nose sa snegom u poređenju sa, recimo, Alpima, Bavarskom ili Škotskom. Čak i samo mala količina snega na ulicama dovodi do haosa i zastoja na putevima, a upravo se to dogodilo, čak i uz upozorenja meteorologa u Francuskoj da će to biti veliki događaj", kaže.

Britanska meteorološka služba je navela: "Gledajući kontekst, poslednje upozorenje koje smo izdali za sneg je bilo u novembru 2010. Međutim, ovo je bio mnogo značajniji i rasprostranjeniji snežni događaj. Imali smo sličan broj stanica koje su zabeležile 2 cm snega ili više na kraju novembra 2021, takođe. Dakle, ova vrsta događaja u novembru nije bez presedana, samo nije uobičajena".

Tanjug/AP/Louise Delmotte

 

Poslednji značajan zimski vremenski događaj u novembru 2010. izazvan je onim što je Lovinski nazvao "Sibirskim ekspresom" – kada je sistem visokog pritiska koji obično donosi mirnije vreme značio da su nedeljama zaredom duvali samo severoistočni ili istočni vetrovi. Zatim je zahlađenje trajalo od poslednje nedelje novembra pa do kraja godine, sa čestim snegom i nekoliko noći u zapadnoj Evropi kada su se temperature mjestimično spuštale između -10 i -20 stepeni Celzijusovih.

"Ono što je bilo posebno u vezi sa ovim događajem je to što su klimatske promene već bile problem, a temperature su već globalno rasle. Nije bilo tako toplo kao sada jer je to kontinuiran proces, tako da je malo verovatno da ćemo ovo ponovo doživeti", dodaje Lovinski.

Predviđanje zimskog vremena je teško - ali je važno za pripremu

Što je veći vremenski sistem, to je lakše predvideti. Oluja Bert je viđena na vremenskom modelovanju nekoliko dana unapred i imenovana od strane Met Eireann (irska meteorloška služba) 48 sati unapred.

Ovo omogućava vreme za izdavanje upozorenja i pripremu planova za vanredne situacije, kao što je postavljanje mera za sprečavanje poplava.

Tanjug/AP/Jordan Pettitt/PA

 

Oluja Bert, koja je tokom vikenda zahvatila Evropu, bila je spora i dugotrajna oluja. Ovo je zabrinjavajuće jer to može pogoršati uticaje poplavnih kiša, jakih vetrova ili snega.

Nažalost, meteorolozima je teže predvideti regionalne i manje vremenske događaje, kao što su snežni pljuskovi ili bujne poplave i obično se dešavaju sa samo 12 do 24 sata upozorenja unapred.

Kakva će biti zima u Evropi?

Za meteorologe, zima zvanično počinje tek 1. decembra.

Zemlje poput Nemačke, Austrije ili Poljske, u oblastima udaljenim od Severnog mora i Atlantskog okeana, imaju tendenciju da imaju više kontinentalnu klimu. To znači da su temperature obično niže zimi i više leti u poređenju sa priobalnim područjima.

Tanjug/AP/Jane Barlow/PA

 

Generalno, Lovinski predviđa prilično prosečne temperature i uslove padavina ove zime.

"U severnim delovima Evrope – sve severno od linije Pariza, Berlina i Varšave – verovatno će biti uslovi vlažniji od prosečnih, a možda i neki olujni sistemi koji donose oluje i jaku kišu. Dok u južnoj Evropi, kao što su južna Španija, Mediteran, Alpi i Balkan, veća je verovatnoća da ćemo videti sušnije uslove u naredna tri meseca", objašnjava Lovinski.

On dodaje da to ne znači da nećemo videti dane ili nedelje koje su vlažne ili snežne zbog pojedinačnih vremenskih prilika, ali će to često biti kratkog daha.

Klimatske promene će verovatno učiniti zimu u Evropi toplijom - i ekstremnijom

Naše buduće zime su sve toplije zbog klimatskih promena i to smo već videli ovog meseca.

Na primer, DVD meteorološka stanica u Baden-Badenu u jugozapadnoj Nemačkoj je prijavila 22,2 stepena, što je novi rekord za poslednjih 10 dana novembra za celu Nemačku.

I već se šest od deset najtoplijih zima u Velikoj Britaniji dogodilo od 2007.

Lovinski ističe da je interesantno videti tako ogromnu temperaturu u Evropi, koju smo videli u novembru, sa temperaturama koje su porasle od nule do 18 stepeni.

Dok su brze, velike temperaturne promene uobičajene u Aziji i Severnoj Americi, trebalo bi da bude manje verovatno da će se desiti u evropskoj pomorskoj klimi.

Komentari (0)

Evropa