Srećan Svetski dan životinja: Najčudnija stvorenja naše planete
Komentari04/10/2024
-18:58
Danas, 4. oktobra širom planete obeležava se Svetski dan životinja. Taj dan prvi put je obeležen 1931. godine u Firenci, na Međunarodnoj konferenciji posvećenoj ekološkim pitanjima.
Podizanje svesti o izumiranju određenih vrsta bio je cilj, ali se vremenom proširio na sve aspekte zaštite životinja uključujući borbu protiv zlostavljanja, nehumanih uslova u kojima žive, kao i potrebu za očuvanjem njihovih prirodnih staništa.
Povodom ovog važnog praznika, predstavljamo vam neke od najčudnijih životinja sveta.
Sifonofora
Pre nekoliko godina naučnici su se na 600 metara dubine u podvodnom kanjonu kod obale Zapadne Australije susreli sa ogromnom životinjom - sifonoforom, dugačkom čak 45 metara.
Reč je o stvorenju koje pripada klasi hidrozoa, a pronađeno je položaju u kom se obično hrani. Brojni žarni pipci stvaraju "zid smrti" u vodi i zarobljavaju manje životinje, poput rakova i riba.
Međutim, na oko izgleda kao neki ogromni konopac.
Poređenja radi, najveći sisar na planeti Zemlji plavi kit dugačak je najviše 30 metara.
Ćelavi uakari
Ćelavi uakari izgleda kao da se redovno šminka za neki karneval, ali je jarko crvena zapravo njegova prava boja lica.
Ovaj majmun živi u područjima pored reka koje izviru na istočnim padinama Anda. Živi na drvetu, s kojeg silazi samo kada na granama ponestane voća.
Čovekovi ćelavi rođaci žive u grupama koje najčešće broje 30 do 50 jedinki, mada su zabeleženi slučajevi da ih ima i više od stotinu.
Amazonski rečni delfin
Ovaj neobični delfin, ne samo da je slatkovodan, nego je pritom i ružičaste boje.
Delfin reke Amazon je u proseku dugačak od dva do 2,5 metra. Mogu da budu u svim nijansama ružičaste, od zagasite pa do jarke, poput one kod flaminga. Ova varijacija boje je posledica vode u kojoj živi delfin; što je voda tamnija, to je delfin ružičastiji.
Riba-mehur
Riba-mehur (Psychrolutes marcidus) postala je zvanična maskota Društva za zaštitu ružnih životinja, nakon što je izboru za najružniju životinju osvojila najviše glasova.
Ova riba živi u vodama Australije, na dubinama između 600 i 1.200 metara i hrani se uglavnom sitnim rakovima.
Zanimljivo je da one nemaju mišiće, nego im je telo želatinozna masa, čija je gustina nešto manja od morske vode. Samim tim im nije potreban riblji mehur i u stanju su da plutaju iznad dna bez potrošnje energije.
Ružičasti vilinski oklopnik
Ružičasti vilinski oklopnik ili armadilo naseljava isključivo područje Argentine.
Ova čudna životinja izgleda kao spoj neke čupave gusenice i jastoga, a dugačak je samo 13 centimentara.
Specijalno je dizajniran za život u pustinjama i može da se ukopa u pesak za samo nekoliko sekundi, zahvaljujući čemu uspeva da se zaštiti od grabljivaca ili visokih temperatura.
Paku
Paku liči na mnoge druge ribe - sve dok ne otvori usta. Ova riba naseljava manje pritoke Amazona i Orinoka, ali ih ima i u vodama Papue Nove Gvineje.
Njeni zubi neodoljivo podsećaju na ljudske, a zahvaljujući jakoj vilici, mogu da lome orahe koji padaju sa drveća pored vode.
Iako se smatra biljojedom, ipak je vrsta pirane i u nedostatku druge hrane može pojesti i drugu ribu.
Zabeleženo je i nekoliko napada na ljude, naročito na ribare u Južnoj Americi.
Roda cipelarka
Zastrašujući pogled rode cipelarke jednim delom odgovara i njenom karakteru. Reč je o veštom predatoru, sa kljunom dugačkim oko 30 centimetara, koji je po veličini na trećem mestu kada je reč o ptičjem rodu.
Lovi ribe i lako može da savlada čak i jedinke dugačke preko jednog metra.
Visoka je i do 1,5 metara, naseljava Afriku a njen lik može da se nađe čak i na egipatskim hijeroglifima.
Cipelarka je jedini predstavnik roda Balaeniceps, a njeni najbliži živi rođaci su pelikani.
Komentari (0)