Život

Od mita do običaja: Kako je Sveti Đorđe postao multikulturalna ikona i arhetip muškosti

Komentari

Autor: Staša Rosić

06/05/2024

-

20:01

Od mita do običaja: Kako je Sveti Đorđe postao multikulturalna ikona i arhetip muškosti
Od mita do običaja: Kako je Sveti Đorđe postao multikulturalna ikona i arhetip muškosti - Copyright wikipedia

veličina teksta

Aa Aa

Pravoslavna crkva obeležava danas Đurđevdan, praznik posvećen Svetom Georgiju ili Đorđu, koji važi za jednu od najčešćih srpskih slava. Međutim ovog svetitelja kog poštuju sve hrišćanske crkve i vezuju čak i predhrišćanski običaji. 

Sveti Đorđe rođen je u Kapadokiji, od roditelja poreklom iz Grčke. U vreme cara Dioklecijana postao je rimski vojnik i putovao u Palestinu, gde je uspeo da dođe do čina tribuna, koji bi bio ekvivalentan pukovnicima u savremenim vojskama.

O njegovom ranom životu postoji vrlo malo podataka, sem toga da je mučenički postradao, jer se usprotivio rimskom progonu hrišćana, a zbog toga se odrekao i svog vojnog položaja. 

Georgije je na kraju uhapšen i mučen, ali je odbio da se odrekne svoje vere. Na kraju je ubijen odsecanjem glave u Lidi, u tadašnjoj Palestini, a danas izraelskom gradu Lodu, 23. aprila 303. godine nove ere.

wikipedia

Slika Bernarda Martorela iz 1435. prikazuje stradanje Svetog Georgija

Iako se o njegovoj biografiji malo zna, za Svetog Đorđa vezuju se upečatljive legende, od kojih je najpoznatija ona o ubijanju aždaje.

Sveti Georgije ubija aždaju

Prema predanju, baš kod Lide živela je ogromna aždaja, koja je stanovnicima ostalih mesta stvarala velike nevolje. Ona je izlazila iz tamošnjeg jezera i proždirala slučajne prolaznike, a uz to je imala i otrovan zadah kojim je izazivala bolesti i smrt.

Umesto da im pomogne da se reše aždaje, vladar Lide poručio je nezadovoljnom narodu da pokušaju da umilostive aždaju, tako što će joj svakog dana na obali jezera žrtvovati po jedno dete. 

Međutim, kada je došao red na ćerku jedinicu tog vladara, pored jezera je prolazio Sveti Đorđe na konju, koji je ubio aždaju svojim kopljem i spasao devojku.

wikipedia

 

Postoji i nešto umerenija verzija ove legende, iz pera Jakova Varaginskog, italijanskog agiografa i autora najpopularnije srednjevekovne knjige "Zlatna legenda", koji je popularizovao Svetog Đorđa u Evropi.

On piše da se Georgije susreo s aždajom u Libiji, gde je on redovno terorisao lokalno stanovništvo. Oni su pokušavali da mu prinose žrtve, ali ovce i druge domaće životinje ga nisu zadovoljile. 

Onda su odlučili da nasumično biraju decu stanovnika i izbor je tako pao i na kraljevu ćerku. 

Međutim, kada su devojku doveli do jezera, tu se zatekao Sveti Đorđe, koji je ranio zver kopljem, a zatim pozvao princezu da mu baci svoj pojas, kako bi ga on vezao aždaji oko vrata. Zmaj je nakon toga sledio devojku sve do grada, gde je svetitelj ponudio da ubije zlo stvorenje, ako pristanu da se preobrate u hrišćanstvo.

Đorđe je tada ubio zmaja, odrubivši mu glavu mačem, a kralj sagradio prvu crkvu posvećenu Bogorodici.

Prikaz Svetog Georgija kao konjanika koji kopljem probija aždaju jedan je od njegovih najčešćih predstava u hrišćanskoj ikonografiji. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane, a kojoj je Sveti Đorđe mučeničkom smrću zadao smrtni udarac.

Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina.

wikipedia

 

Pored Đurđevdana, posvećen mu je i praznik Đurđic, a oni koji taj dan proslavljaju kao slavu, na slavskoj ikoni imaju portret Svetog Georgija kao viteza.

Kult Svetog Đorđa se proširio Evropom

Prema predanju, grob Svetog Đorđa je nakon njegovog stradanja postao mesto na kom su se događala čuda. U mnogim biografijama svetitelja koji su živeli nakon Georgija, beleže se njihova hodočašća do tog svetog mesta, a postoje svedočastva o postojanju manastira posvećenog tom svetitelju u Jerusalimu u petom veku, kao i u Bizani u Jermeniji, ali i u Konstantinopolju.

U šestom veku navodno je postojao i manastir u Jerihonu, crkva u Edesi i manastir u Dorileonu. 

Kult Svetog Đorđa se nakon Bliskog istoga, proširio i Evropom, zahvaljujući Krstaškim ratovima.

Postoje pisani tragovi o tome kako se 1063. u bici na Siciliji između Normana i Fatimidskog kalifata ukazao lik Svetog Đorđa u blistavom oklopu sa belim barjakom. Navodno se ukazao i Ričardu Lavljem Srcu dok je boravio u Palestini, a on je zatim ustanovio Krst Svetog Đorđa kao nacionalni simbol. 

Hiljadu godina nakon smrti svetitelja, Edvard III (1312-1377) proglasio je Svetog Đorđa zaštitnikom Engleske.

wikipedia

Prikaz Svetog Georgija koji ubija aždaju našao se i na britanskim posterima za regrutaciju u Prvom svetskom ratu

Ipak, on nije postao samo religiozni i patriotski simbol, nego je u Britaniji važio i za moćnu metaforu muževnosti. Vekovima je legenda o njemu i aždaji inspirisala slikare koji su ga predstavljali kao neustrašivog heroja koji spasava bespomoćnu lepoticu.

Đurđevdan u Srbiji

Smatra se da oko trećine populacije u Srbiji proslavlja Svetog Đorđa kao krsnu slavu. Mnogi običaji koji se vezuju za ovaj dan predstavljaju mešavinu hrišćanskih učenja i paganskih rituala, pa se tako u seoskim domaćinstvima i danas ponegde na Đurđevdan kapije i vrata kuća ukrašavaju cvećem i gračicama. 

Takođe postoji običaj stavljanja sveže ubranih biljaka u posudu s vodom i crvenim uskršnjim jajetom veče pre Đurđevdana, a zatim se tom vodom na sam praznik umivaju deca, kako bi bila zdrava i lepa.

wikipedia

 

Sveti Đorđe je svojim praznikom zauzeo mesto starog božanstva plodnosti Jarila, a u pojedinim delovima Srbije još postoji i običaj žrtvovanja jagnjeta na ovaj dan. Mnogi takvi običaji danas se praktikuju na manifestaciji "Molitva pod Midžorom" koja se od 2000. obeležava na Staroj Planini, u selima Vrtovac i Balta Berilovac nedaleko od Knjaževca.

"Molitva pod Midžorom" zvanično je uključena u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim", i selenom "da im duša miriše kao selen". Na Đurđevdan ne valja spavati, "da ne bi bolela glava", a ako je neko spavao "onda na Markovdan da spava na tom istom mestu".

Mladići u ponoć odlaze do kuća devojaka koje im se sviđaju, skidaju kapije i odnose ih negde daleko i tako zadaju muke roditeljima koji zatim moraju da ih traže po selu. Skidanjem kapije veruje se da će se devojka udati te godine.

Komentari (0)

Magazin