Kako su povezani Teya Dora, Toma Nikolić i Parkinsonova bolest? Zvuči neverovatno, ali odgovor će prepoznati cela Srbija

Komentari

Autor: Euronews Srbija

03/03/2024

13:17

Kako su povezani Teya Dora, Toma Nikolić i Parkinsonova bolest? Zvuči neverovatno, ali odgovor će prepoznati cela Srbija - Copyright Prinstscreen YouTube/RTS Pesma Evrovizije - Zvanični kanal

veličina teksta

Aa Aa

Cvet Natalijina ramonda, koji je inspirisao pesmu srpske predstavnice na Evroviziji Teye Dore, postao je simbol srpskog stradanja, ali i "vaskrsnuća" posle Prvog svetskog rata i zvanično je obeležje Dana primirja 11. novembra.

Ljubičasti cvet ove izuzetno otporne biljke, koja je u stanju da oživi nakon što se potpuno osuši, dospeo je na, sada prepoznatljivi, amblem koji se nosi na reveru tokom ovog državnog praznika.

Inače, ideja da Natalijina ramonda postane simbol Dana primirja potekla je od Marka Đurića 2012. godine, tadašnjeg savetnika predsednika republike Srbije Tomislava Nikolića, a sada ambasadora Srbije u SAD.

Sposobnost ove biljke da da se kao feniks digne iz pepela simboliše veliko stradanje srpskog naroda tokom Velikog rata. Uzimajući u obzir veličinu i brojnost populacije, njegove posledice bile su najtragičnije po Srbiju, a procenjuje se da je stradalo više od 1, 24 miliona ljudi odnosno 28 procenata populacije iz 1914. godine.

Natalijina ramonda, jedinstven cvet koji raste na istoku Srbije i koji je prvi klasifikovao Josif Pančić 1874. godine. Pančić je ovom cvetu dao ime srpska ramonda, ali je cvet ostao poznat pod imenom koje mu je ranije dao dr Sava Petrović, Natalijina ramonda. Naime, Petrović je 1884. godine otkrio ovaj cvet, ali ga je Pančić kasnije klasifikovao. Sava Petrović je ovaj cvet prvo uočio na Rtnju, a potom i u okolini Niša. On je cvetu koji je otkrio ime dao po srpskoj kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića.

Još jedna fascinantna odlika ove biljke je njena mogućnost da doprinese razvoju novih lekova za lečenje Parkinsonove bolesti.

Naime, timu naučnika sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja, Hemijskog fakulteta, Univerziteta Singidunum i Instituta za molekularnu genetiku poslužio je kao inspiracija za istraživanje koje bi potencijalno moglo da dođe do leka za Parkinsonovu bolest.

Naučnica Marija Vidović, naučni saradnji na Institutu za molekularnu genetiku i genetski inženjering vodila se idejom da to svojstvo iskoristi i kod ljudi spreči nagomilavanje proteina koji su uzročnici mnogih ljudskih bolesti, uključujući i Parkinsona.

"Da Ramonda nije zaštićena, bilo bi jako teško izvesti izolovanjem iz biljke, znači ne bismo dobili u toj količini i te čistoće protein, a posebno je Ramonda serbika na crvenoj listi zaštićenih Srbije i svakako ne bismo mogli da koristimo samu biljku za protein. Mi smo samo iskoristikli sekvencu proteina da nam drugi organizam u ovom slučaju bakterija, napravi dovoljnu količinu tih protetina, koju mi zatim prečistimo, proverimo čistoću i onda krenemo u laboratorijska ispitivanja", rekla je za Euronews Srbija Marija Vidović.

Identifikovanje proteina u Ramondi do sada nikada nije bilo rađeno, a kako bi sproveli istraživanje i napravili protein u laboratorijskim uslovima, potrebne su im bakterije.

Nakon završtetka kliničkih studija, postupak registracije leka započinje tako što proizvođač ili ovlašćeno lice, uz određenu dokumentaciju podnosi zahtev za registraciju leka Agenciji za lekove i medicinska sredstva.