Igre 
Ko je Teya Dora, pevačica koja će nas predstavljati na Evroviziji? Iza njenog hita stoji posebna, bolna simbolika
Komentari03/03/2024
-09:29
Pevačica Teodora Pavlovska (32), poznatija pod umetničkim imenom Teya Dora pokušaće da pesmom "Ramonda" osvoji srca publike na Evroviziji u švedskom Malmeu 7. maja i ponovo dovede ovo takmičenje u Beograd.
Ona je u subotu dobila najveći broj bodova na osnovu glasova petočlanog stručnog žirija, ukupno 44 boda, kao i 10 na osnovu SMS glasova gledalaca, dok je od nje više dobila Breskvica sa maksimalnih 12 bodova za "Gnezdo orlovo".
Teya Dora je rođena u Boru 1992. godine i završila muzičku školu "Dr Vojislav Vučković" u Beogradu, odsek klavir. Potom je postala stipendista na koledžu u Bostonu, gde je studirala pevanje. Na koledžu je bila u istoj klasi sa trenutno vrlo popularnim pevačem Čarlijem Putom.
Tanjug/Marko Đoković
Nakon što je diplomirala, neko vreme je živela u Njujorku, a bila je i prateći vokal mnogim stranim umetnicima poput Peti Ostin, Džerija Alena, Valeri Simpson. Takođe je pisala pesme na engleskom u okviru kuće "ARKTKT Publishing".
Po povratku u Srbiju njen talenat prvo je došao do izražaja u komponovanju i pisanju pesama drugim estradnim umetnicima. Ona stoji iza mnogih hitova naših poznatih izvođača, među kojima su i Nataša Bekvalac, Nikolija, Anastasija Ražnatović, Jovana Nikolić i drugi. Napisala je pesmu "Nema limita" koju izvodi Nikolija, zatim "Dođi mami" za Natašu Bekvalac, "Jasno mi je" za Zoi, kao i "Pazi se" za Jovanu Nikolić.
Svoju pevačku karijeru počela je singlom "Da na meni je", dok je proboj na muzičkoj sceni ostvarila je pesmom "Džanum" snimljenom za seriju "Južni vetar: Na granici". Inače, ta reč je iz turskog jezika i znači "dušo moja" ili "srce moje", a u srpski je ušla odavno i pojavljivala se u nekim starim pesmama.
Povezane vesti
Hit "Džanum" je na listi 200 najtraženijih numera na globalnom nivou, sudeći po aplikaciji za pretragu muzike "Shazam", prošlog leta skočila na visoko drugo mesto. Posebno je impozantno što je značajno pretekla švedsku pobednicu Evrosonga Lorin, čija je numera "Tattoo" ovo takmičenje odveo u Malme.
Simbolika pesme "Ramonda"
Pesma "Ramonda", kojom se izborila da predstavlja našu zemlju u Švedskoj, dobila je ime po Natalijinoj ramondi, cvetu ljubičastih latica sa dubokim simboličkim značenjem. On je poznat kao "cvet feniks" i predstavlja amblem Dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji se slavi 11. novembra.
Wikimedia/Francine Riez
Natalijina ramonda simboliše stradanje srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, kada je poginula skoro trećina ukupnog stanovništva Srbije. Epitet "feniksa" dobila je je zbog sposobnosti da "vaskrsne" nakon što se potpuno osuši, pa joj je potrebno jako malo vode da ponovo živne i procveta. Ova odlika Natalijine ramonde postala je simbol ponovnog vaskrsnuća srpskog naroda posle Velikog rata.
Cvet je 1882. godine, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, otkrio poznati srpski lekar i botaničar dr Sava Petrović, koji je bio dvorski lekar Kralja Milana Obrenovića.
Povezane vesti
Komentari (0)