Imunolog za Euronews Srbija: Vakcine svakog minuta spasu između tri i deset života, ali su pomalo žrtva svog uspeha

Komentari

Autor: Euronews Srbija

02/06/2023

21:30

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Akutne respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. Odrasle osobe od njih prosečno obole tri do pet puta godišnje, dok deca mnogo češće. Ove infekcije mogu da budu veoma teške, a za starije i hronične bolesnike čak i fatalne.

Stručnjaci apeluju da one mogu da se preveniraju i to vakcinacijom, jer za najčešća respiratorna oboljenja poput gripa, kovida i pneumokokne pneumonije postoji vakcina. Međutim, prof. dr Miloš Marković, imunolog i profesor na medicinskom fakultetu, ukazuje na to da mnogi ljudi danas nemaju poverenja u imunizaciju.

"To je jedan fenomen koji je u 21. veku teško shvatiti jer su vakcine pojedinačno gledano verovatno najveći doprinos medicine opštoj dobrobiti čovečanstva. Procenjuje se da vakcine svakog minuta spasu između tri i deset života širom sveta. Ali s druge strane, vakcine su pomalo žrtva svog uspeha, jer one deluju i zbog toga mnoge teške bolesti više nisu prisutne zato što se vakcinišemo", objašnjava dr Marković za Euronews Srbija, podsećajući da se mnogi roditelji plaše više vakcina, nego bolesti iako se neželjene reakcije na njih dešavaju vrlo retko.

Samo vakcine protiv kovida su u 2021. godini spasile oko 20 miliona života, ali to mnogi gube iz vida.

"Ljudi kažu: 'Ja sam se vakcinisao protiv kovida, a ipak sam se razboleo'. To je tačno, ali ove vakcine protiv kovida bile su dizajnirane prevashodno da spreče teške forme bolesti i nepovoljne ishode i komplikacije i one su to izvanredno uradile", kaže naš istaknuti imunolog.

Obavezne i preporučene vakcine

U Srbiji postoje obavezne i preporučene vakcine, gde su obavezne one koje se finansiraju iz Fonda i najčešće daju u najranijem periodu života, dok preporučene finansiraju sami građani.

"Sve vakcine koje se upotrebljavaju su vrlo bezbedne i vrlo efikasne, jer da nije tako ne bi se ni koristile. Većina se daje deci, ali to nije uvek slučaj. I te kako postoje vakcine koje se daju odraslima i pacijent treba da ih prihvati kada mu ih lekar preporuči, a to se naročito odnosi na ove protiv respiratornih bolesti. Čitava grupa građana koja je u visokom riziku da dobije tešku formu bolesti, treba da dobije tu vakcinu", upozorava dr Marković.

Reč je o ljudima starijim od 60 godina, hroničnim bolesnicima, osobama sa pridruženim bolestima i onima sa oslabljenim imunitetom.

"Njihova vakcinacija je obavezna i ne moraju da je plate - čeka ih u frižideru u njihovom domu zdravlja", podseća lekar.

O vakcinaciji treba misliti na vreme

Da bi se podigla svest o značaju vakcinacije, u toku je kampanja "Ko rano rani", koja informiše građane o tome koje vakcine su im na raspolaganju kada je reč o prevenciji respiratornih bolesti.

"Kovid nije prošao. Mi imamo bivalentnu vakcinu koja je sa tim omikron sojem, a moguće je da će na jesen biti neka nova varijanta, pa ljudi koji su pod povećanim rizikom treba da je dobiju. Što se tiče gripa, to je klasična sezonska vakcina. Trenutno nije dostupna, ali biće od oktobra i uvek se tako dizajnira da sadrži soj za koji se pretpostavlja da će ordinirati. Apsolutno treba da je dobiju svi iz rizičnih grupa, ali ja mislim da bi trebalo da je dobiju i ostali. Ja svojoj deci dajem vakcinu protiv gripa", ističe dr Marković.

Postoji i pneumokokna vakcina, koja se, za razliku od vakcine protiv gripa i kovida, dobija jednom, eventualno dva puta i obezbeđuje dugotrajnu zaštitu.

"To nije klasična sezonska vakcina i zato i podsećamo ljude već sad da treba da dobiju pneumokoknu, a onda na jesen i ove druge dve vakcine koje sam pomenuo", kaže sagovornik Euronews Srbija.