Igre 
"Kako sačuvati srce da što duže kuca": Mogu li se sprečiti kardiovaskularne bolesti?
Komentari29/09/2022
-13:34
Širom sveta danas se obeležava Svetski dan srca. Poslednja istraživanja pokazuju da svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a svaka 11 koronarnu bolest srca ili anginu pektoris. U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova prošle godine je umrlo 56.610 osoba, što je vodeći uzrok umiranja, sa učešćem od 41,4 odsto u svim uzrоcimа smrti.
Slična je situacija i u svetu, kardiovaskularne bolestio (KVB) vodeći su uzrok umiranja. Svаkе gоdinе u svеtu 18,6 miliоnа ljudi umrе оd bоlеsti srcа i krvnih sudоvа, а prоcеnjuје sе dа ćе dо 2030. gоdinе tај brој pоrаsti nа 23 miliоnа.
"Kako da srce što duže kuca", ovogodišnji je slogan akcije sa fokusom na održavanje zdravih stilova života, značaju ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja kardiovaskularnih bolesti.
Kardiolog prof. Petar Otašević iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje pojašnjava da koronarna bolest nastaje tako što se nagomilavaju zrnca holesterola na zidovima krvnog suda i na taj način onemogućava da dovoljna količina krvi dođe do samog srčanog mišića.
"To je posebno izraženo tokom napora kada srce mora jače i brže da radi. U takvim slučajevima se javlja bol u grudima koji je osnovni simptom arterijske koronarne bolesti - angine pektoris", naveo je Otašević za Euronews Srbija.
Pixabay
Pojašnjava da je bolest praćena bolom u grudima (u sredogruđu), uglavnom se javlja kod napora i širi se ka vilici ili levom ramenu i traje nekoliko minuta. Prolazi kada se organizam odmori ili nakon što pacijent popije nitroglicerin.
Samo tokom prošle godine u Srbiji je bilo oko 16.500 pacijenata sa akutnim infarktom srca. Bol kod akutnog infarkta je sličan kao kod angine prektoris, ali je tipično da se javlja u mirovanju organizma i jačeg je intenziteta, praćen znojenjem.
Povezane vesti
"Osim jakog bola u grudima na akutni infark može ukazati u bol u želucu. Bol je uvek praćen preznojavanjem pacijenta. U takvim situacijama ključna je brzina i da se pacijent zbrine na vreme. Uvodi se terapija lekovima iz grupe trombolitika ili ugrađuje stent", pojašnjava Otašević.
Kako bi se sprečile kardiovaskularne bolesti važna je prevencija. Dr Otašević preporučuje fizičku aktivnost 150 minuta nedeljno- hod, vožnja bicikla, plivanje, zatim pravilnu ishranu, izbegavati slanu i masnu hranu.
"Naši građani treba više pažnje da posvete prevenciji, da se jednom godišnje obave sistematski pregled, proveri krvni pritisak, urade biohemijske analize, jer se na taj način mogu prepoznati rizici i delovati na vreme", zaključio je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)