Igre 
Sunčanica i toplotni udar najveće pretnje organizmu tokom tropskih dana – ugrožene i zdrave osobe
Komentari25/06/2021
-06:50
Poslednjih nekoliko dana Srbija je dočekla nagli porast temperature i neočekivane vrućine, koje u velikoj meri mogu da utiču na zdravlje ljudi.
Tropske vrućine često mogu da izazovu ozbiljne tegobe čak i kod potpuno zdravih osoba, a "glavni neprijatelj" našeg organizma su sunčanica i toplotni udar.
Sunčanica je, naravno, blaži poremećaj termoregulacije u odnosu na toplotni udar.
"Sunčanica nastaje usled direktnog delovanja sunčevih zraka na nezaštićene delove glave, a toplotni udar ne mora biti praćen direktnim delovanjem sunčevih zraka već je dovoljno da je temperatura oko tela jako visoka i da usled toga ne postoji mogućnost prirodnog odavanja toplote", ističe za Euronews Srbija dr Jelena Mišović, specijalista medicine rada.
Toplotni udar, kako naša sagovornica kaže, nastaje u osnovi zbog visoke spoljne temperature i dehidratacije organizma. Posledice toplotnog udara, ukoliko se ne zbrinu na vreme, mogu biti i smrtonosne.
Simptomi i način lečenja sunčanice
Sunčanica je stanje poremećaja termoregulacije tela koje nastaje usled dužeg direktnog dejstva sunčevih zraka na nezaštićene delove glave.
Najčešći simptomi mogu biti jaka glavobolja, pospanost, umor i malaksalost, povraćanje, vrtoglavica, zujanje u ušima, poremećaj vida, porast telesne temperature, ubrzan puls, plitko i ubrzano disanje, suva ili znojava koža, a kod starijih osoba može doći i do gubitka svesti.
Povezane vesti
Dr Mišović naglašava da su najugroženije grupe stariji ljudi, hronični bolesnici, deca i ćelave osobe.
"Tokom ovako toplih dana savetuje se izbegavanje dužeg boravka na suncu u periodu od deset do 17 časova i obavezno nošenje zaštite za glavu. Jako je vazno adekvatno, lagano oblačenje, laka ishrana i, pre svega, konzumiranje dovoljne količine tečnosti, oko tri litra vode bi bilo idealno", ističe doktorka.
Ukoliko osoba ima simptome sunčanice, dr Mišivić kaže da je najvažnije smestiti je u hladovinu ili u zatvoren rashlađen prostor.
Unsplash
"Bitno je postepeno rashlađivanje laganim kvašenjem vodom ili stavljanjem leda na potiljak, sve dok se telesna temperatura ne vrati u normalu. Takođe treba konzumirati hladne napitke, ali ne i ledene i izbegavati kafu i alkohol. Bez obzira na stanje osobe pogođene sunčanicom treba zatražiti lekarsku pomoć", savetuje doktorka.
Simptomi i način lečenja toplotnog udara
Toplotni udar je stanje težeg poremećaja termoregulacije tela koji nastaje usled naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i u isto vreme nemogućnosti organizma da je održi u granicama normale.
"Obično nastaje u letnjim mesecima kada je povećana vlažnost vazduha, tokom sparnog vremena kada se telo pregreva, a ne postoji mogućnost prirodnog oslobađanja toplote zbog pojačanog znojenja", objašnjava dr Mišović i dodaje da su najčešći simptomi gubitak svesti, povišena telesna temperatura, prestanak znojenje, suva i crvena koža i mučnina.
Kako doktorka ističe, toplotni udar može biti veoma ozbiljno stanje, te može da dođe i do napada gušenja, povišenog pulsa i u najgorem slučaju do kome ili čak smrti.
Povezane vesti
"Toplotni udar je stanje koje ozbiljno može da ošteti centralni nervni sistem", naglasila je naša sagovornica.
Svi koji borave na otvorenom prostoru mogu biti u opasnosti, kao i radnici pored mašina koje stvaraju visoku temperaturu. Ipak posebno su ugrožene starije osobe i hronični bolesnici, pre svega osobe sa srčanim bolestima, dijabetesom, problemima sa štitom žlestom i neurološkim bolestima.
"Kod starijih ljudi oslabljen je i osećaj žeđi pa samim tim lakše nastaje toplotni udar", dodala je dr Mišović.
Naglasila je da toplotni udar mora da se shvati ozbiljno, a svakoj osobi koja ima simptome potrebna je medicinska pomoć.
"Dok medicinska ekipa ne stigne na lice mesta osobu treba skloniti sa sunca ili od bilo kog drugog izvora toplote i premestiti u rashlađenu prostoriju. Obavezno je treba raskomotiti i rashlađivati na sve moguce načine: hladna voda ili stavljanje leda na glavu, vrat ili pazuh može pomoći, jer su na tim mestima krvni sudovi najbliži površini kože i mogu dovesto do snižavanja telesne temperature", zaključila je dr Mišović za Euronews Srbija.
Komentari (0)