Koliko vruće je prevruće za ljudski organizam i svakodnevne životne aktivnosti?

Evropa još jednom ulazi u period ekstremnih vrućina, a živa se u pojedinim delovima Španije i Portugala već penje i do 43 stepena Celzijusa.

Međutim, istraživanje naučnika iz Sjedinjenih Američkih Država pokazalo je da temperatura nije jedina stvar koja je važna. Naime, kombinacija toplote i vlažnosti može postati opasna po ljudsko telo brže nego što se ranije mislilo.

Stručnjaci su odavno svesni da visoke temperature u kombinaciji sa visokom vlažnošću - merene kao "temperatura vlažnog termometra", mogu predstavljati ozbiljnu pretnju po ljudsko telo.

Kada temperatura mokrog termometra postane previsoka, dolazi do trenutka kada znojenje ne radi više na hlađenju tela i ne može da održi stabilnu temperaturu tela.

Ključna studija iz 2010. godine procenila je gornju granicu temperature na 35 stepeni, preko koje ljudsko telo više ne može da se prilagodi vlažnoj toploti.

Međutim, istraživanje objavljeno ranije ove godine od strane naučnika sa Državnog univerziteta Pensilvanije u SAD pokazalo je da bi ova granica zapravo mogla biti niža nego što se ranije mislilo.

Kada nam postaje prevruće?

Detaljno o svojim nalazima u članku za "The Conversation", istraživači su objasnili da žele podrobnije da istraže ovo pitanje.

Da bi odgovorili na njega, odlučili su da testiraju odgovore grupe mladih, zdravih i odraslih izlažući ih toplotnom stresu u kontrolisanom laboratorijskom okruženju.

Prvo, svaki učesnik morao je da proguta telemetrijsku pilulu, koja je pratila temperaturu srca.

Zatim su sedeli u posebnoj komori, krećući se "taman toliko da simuliraju minimalne aktivnosti svakodnevnog života" poput kuvanja i jela, rekli su istraživači.

profimedia

U međuvremenu, naučnici su polako povećavali ili temperaturu ili vlažnost u komori. Dok su to činili, pratili su kako je temperatura srca učesnika počela da raste.

Tako su otkrili da je kombinacija temperature i vlažnosti zapravo osnovna temperatura osobe koja počinje da raste čak niže od prethodnog teoretskog praga od 35 stepeni iz studije 2010. godine.

"Naše studije o mladim, zdravim muškarcima i ženama pokazuju da je ova gornja granica čak niža od teoretskih 35 stepeni", napisala je grupa u članku.

"To je kao temperatura vlažnog termometra od 31 stepen. Jednako je 31 stepen pri 100 odsto vlažnosti ili 38 stepeni pri 60 odsto vlažnosti", naveli su.

Šta se tada dešava sa ljudskim telom?

Ovo je važno, kažu istraživači jer produženo izlaganje visokoj toploti u kombinaciji sa visokom vlažnošću može dovesti do ozbiljnih bolesti.

Ispod određene granice temprature vlažnog termometra, u stanju smo da odražvamo relativno stabilnu temperaturu jezgra neko vreme. Ali, sve iznad toga, naša osnovna temperatura neprestano raste.

"Kada se telo pregreje, srce mora da radi jače da bi pumpalo protok krvi do kože i raspršilo toplotu, a kada se znojite, to smanjuje telesne tečnosti", objašnjavaju istraživači.

A u najgorim slučajevima ovakvo stanje može dovesti do toplotnog udara, koje je opasno po život.

Tanjug/Sava Radovanović

Istraživači takođe naglašavaju da čak i niže temperature i vlažnost i dalje mogu izazvati stres po srce i druge sisteme tela, a to može biti posebno opasno za ugrožene ljude poput starijih ili onih sa hroničnim oboljenjima.

Njihovo istraživanje će se sada fokusirati na ove ranjive populacije i njihov odgovor na toplotni stres.

Kako se nositi sa toplotnim talasom?

Prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi Ujedinjenog Kraljevstva glavni rizici koje predstavlja toplotni talas su dehidracija, pregrevanje, toplotna iscrpljenost i toplotni udar.

Podelili su i nekoliko saveta za suočavanje sa ekstremnom vrućinom:

• Pijte puno tečnosti i izbegavajte alkohol
• Pokušajte da se držite podalje od sunca u periodu između 11 i 15 časova
• Šetajte u hladu, redovno nanosite kremu za sunčanje i nosite šešir sa širokim obodom ako idete napolje
• Izbegavajte vežbanje u najtoplije doba dana
• Ponesite vodu sa sobom ako putujete
• Nikada ne ostavljajte nikoga u zatvorenom vozilu - posebno bebe, malu decu ili životinje
• Ako ostanete u kući, zavese pomažu da dom ostane koji stepen hladniji.

Takođe je korisno podsetiti se na osnovne znake toplotne iscrpljenost ili toplotnog udara:

• Glavobolja
• Vrtoglavica i konfuzija
• Prekomerno znojenje i bleda, lepljiva koža
• Grčevi u rukama, nogama i stomaku
• Ubrzano disanje ili puls
• Visoka temperatura od 38 stepeni ili više
• Žeđ

Ako primetite nekoga sa nekim ili svim ovim simptomima, pokušajte da ga ohladite - premestite osobu na hladno mesto, stavite je u ležeći položaj, podignite stopala, poprskajte hladnom vodom ili sunđerom. Poželjno je staviti i hladne obloge oko pazuha ili vrata.

Pozovite hitnu pomoć ako primetite znakove toplotnog udara - na primer, ako se osoba ne oseća dobro nakon 30 minuta odmora na hladnom mestu uz unos tečnosti, ako se ne znoji, takođe ima temperaturu 40 stepeni ili više, ako ubrzano diše ili ima kratak dah, ako pokazuje znake konfuzije, ako ima napad, gubi svest ili ne reaguje.