Šta se zna o majmunskim boginjama: Ima li razloga za strah zbog širenja retkog virusa Evropom i svetom

Brojne zapadne države prijavile su prve slučajeve majmunksih boginja, retke virusne infekcije slične velikim boginjama, koja je, kako ukazuju stručnjaci, ipak manje prenosiva i izaziva slabije simptome. Prvi slučaj ovog virusa zabeležen je 7. maja u Velikoj Britaniji, a sada se širi Evropom i svetom. Do sada je potvrđeno oko 80 slučajeva majmunskih boginja u najmanje 12 zemalja, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, navodeći da se ispituje još 50 sumnjivih slučajeva. Slučajevi te infekcije potvrđeni su u devet evropskih zemalja, kao i u SAD, Kanadi i Australiji, navodi BBC.

Ima li razloga za strah?

Bolest, inače, obično traje dve do četiri nedelje, a simptomi se mogu pojaviti bilo kad od petog do 21. dana posle inficiranja. Najčešći prvi simptomi su groznica, glavobolja, bolovi u mišićima, bolovi u leđima, iscrpljenost, ali i otečeni limfni čvorovi, što je zapravo ključni znak lekarima kojim razaznaju majmunske boginje od velikih boginja, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Obično posle temperature sledi neprijatan svrab i osip, sa više hiljada lezija, koje podsećaju na plikove. Lezije je postepeno menjaju, te su prvo ispunjene tešnošću, potom gnojem, i konačno se pretvaraju kraste pre nego što nestanu.

Epidemiološkinja dr Slavica Maris smatra da nema razloga za paniku zbog pojave majmunskih boginja, iako su Evropa i Amerika u pripravnosti.

"Majmunske boginje su virusna zoonoza, što znači da se bolest prenosi sa životinje na čoveka. Ova bolest je endemska za Centralnu i Zapadnu Afriku, predele sa vlažnim tropskim šumama. Redovno je prisutna u tim područjima, a povremeno se "izvozi" i u druge zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države, zemlje Evrope, Kanada", rekla je doktorka Maris za K1 televiziju.

Dve faze bolesti

Ona objašnjava da postoje dve faze bolesti - prve, takozvana invazija koja traje do pet dana i kada osoba ima povišenu temperaturu, groznicu, intenzivnu glavobolju, uvećane limfne žlezde, bolove u krstima i mišićima, i druga, tokom koje dolazi do, kako kaže, erupcije kože i nastaje osip, koji se najčešće pojavljuje od prvog do trećeg dana od početka bolesti.

"Osip se najčešće javlja na licu, u 95 odsto slučajeva. Potom i na esktremitetima, bukalnoj sluznici, konjuktivama, često i na dlanovima i tabanima, genitalijama. Ospa ima sve stadijume kao i kod drugih boginja: crvenilo u nivou kože, tzv. makule i papule iznad nivoa kože, koje su na dodir tvrde, kao i vezikule - mehurići ispunjeni bistrom tečnošću i pustule ispunjene žućkastom tečnošću, koja je slična gnoju. U krajnjem stadijumu nastaju kruste koje vremenom otpadaju, kaže doktorka.

Ona je istakla da zbog nespecifičnih simptoma u prvoj fazi bolesti ne možemo znati da je reč o majmunskim boginjama.

Kako se šire majmunske boginje?

Virus može da se širi ujedom ili ogrebotinom zaražene životinje, konzumiranjem mesa zaražene životinje, direktnim kontaktom za zaraženom osobom ili dodirom kontamirane posteljine ili odeće.

Virus ulazi u telo preko lezija kože, respiratornog trakta ili sluzokože (oči, nos ili usta).

Smatra se da se prenošenje sa čoveka na čoveka dešava prvenstveno putem velikih respiratornih kapljica, koje uglavnom ne mogu da putuju više od nekoliko stopa, tako da bi bio potreban produženi kontakt licem u lice.

Tanjug/AP/Cynthia S. Goldsmith, Russell Regner/CDC

Ima li razloga za brigu?

"Važno je naglasiti da se majmunske boginje ne šire lako među ljudima i da je ukupan rizik za širu javnost veoma nizak", rekao je dr Kolin Braun, direktor agencije za kliničke infekcije u Velikoj Britaniji.

Iako su njeni simptomi blaži od onih kod velikih boginja, pokazalo se da majmunske boginje uzrokuju smrt kod 11 odsto zaraženih pacijenata, prema SZO.

Smrtnost je veća kod dece i mladih, a osobe sa oslabljenim imunitetom su posebno izložene riziku od teške kliničkr slike.

Lečenje i prevencija

Trenutno ne postoji specifičan tretman koji se preporučuje za majmunske boginje i obično prolazi sam od sebe.

Veruje se da je vakcinacija protiv velikih boginja veoma efikasna u prevenciji majmunskih boginja.

Novija vakcina koju je razvio Bavarian Nordic za prevenciju velikih i majmunskih boginja odobrena je u Evropskoj uniji, Sjedinjenim Državama i Kanadi (pod trgovačkim nazivima Imvanek, Jinneos i Imvamune), a u razvoju su i antivirusni lekovi.

Odakle naziv?

Ovaj virus prvi put je otkriven 1958. godine kada su se dogodile dve epidemije bolesti slične boginjama kod laboratorijskih majmuna – otuda i naziv.

Ipak, majmuni možda nisu odgovorni za epidemiju, naime "prirodni rezervoar" ovog virusa je i dalje nepoznat iako SZO smatra da su glodari najverovatnije "odgovorni".

"U Africi su pronađeni dokazi o infekciji virusom majmunskih boginja kod mnogih životinja, uključujući veverice, pacove, puhove, različite vrste majmuna", ističe zdravstvena agencija UN.

Ranije epidemije

Majmunske boginje prvenstveno izazivaju epidemije u tropskim kišnim šumama centralne i zapadne Afrike i retki su slučajevi u Evropi.

Demokratska Republika Kongo imala je prvi zabeleženi slučaj majmunskih boginja kod ljudi 1970. godine.

Od tada, slučajevi su prijavljeni u 11 afričkih zemalja: Benin, Kamerun, Centralnoafrička Republika, Demokratska Republika Kongo, Gabon, Obala Slonovače, Liberija, Nigerija, Republika Kongo, Sijera Leone i Južni Sudan.

Prva epidemija majmunskih boginja prijavljena van Afrike bila je povezana sa uvozom zaraženih sisara 2003. godine u Sjedinjene Države, prema američkom centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).