Klinički kameleon koji se teško otkriva: U Srbiji 70.000 ljudi živi sa celijakijom, a put do dijagnoze je dug i težak

Komentari

Autor: Euronews Srbija

03/05/2022

16:30

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Skoro svaka 100. osoba na planeti živi sa celijakijom, a procenjuje se da u Srbiji oko 70.000 ljudi ima taj zdravstveni problem. To je bolest koja dva puta češće pogađa žene nego muškarce, a put do dijagnoze ponekada može da bude dug i otežan. Pojedine studije ukazuju da je u proseku potrebno i do četiri godine za otkrivanje celijakije.

Znaci bolesti su najčešće digestivne tegobe, kao što su hronična dijareja, bolovi u trbuhu, nadimanje, uporno povraćanje, ali i zatvor. Međutim, simptomi ne moraju biti vezani isključivo za digestivne probleme, već to može biti i nizak rast, nenapredovanje u telesnoj težini, gubitak težine ili čak i gojaznost, bolovi u zglobovima, anemija, kao i brojni neurološki i psihički problemi.

Vesna Pavkov, predsednica Udruženja za celijakiju objašnjava da se celijakija smatra kliničkim kameleonom jer su simptomi različiti, može se ispoljiti kroz razne oblike.

"Dok se ne posumnja da je u pitanju celijakija oboleli prolaze dug period patnje i bola dok ne saznaju šta je problem. Kada se dijagnostikuje bolest, to je 50 odsto obavljenog posla, jer tada nastupa pravo istraživanje šta je za obolele jedini lek. A lek je bezglutenska ishrana i ona mora biti doživotna i striktna", kaže Pavkov za Euronews Srbija.

Celijakija nije alergija

Napominje da ishrana mora biti potpuno bez glutena, a njega ima u pšenici, ječmu i raži. Dodaje i da je pitanje ovsa nerazjašnjeno jer postoje osobe koje mogu da konzumiraju ovas i ima i onih koje nikako ne smeju. Gluten kod ovih pacijenata dovodi do oštećenja tankog creva, odnosno resica u tankom crevu. Važno je istaći da postoji razlika između celijakije i necelijačne glutenske senzitivnosti

"Celijakija nije alergija, to je oboljenje od kojeg svaki organ može da oboli ukoliko se konzumira hrana sa glutenom. Kada pacijenti sa tom dijagnozom pređu na bezglutensku ishranu i toga se striktno pridržavaju, to su potpuno zdrave osobe kao i svi ostali", objašnjava Pavkov.

Pacijentima nije lako da se striktno pridržavaju bezglutenske ishrane, posebno u manjim mestima gde nisu dostupni proizvodi bez glutena, a dešava se i da su proizvodi tako označeni da niste sigurni da li je proizvod bez glutena ili ne.

Pavkov ističe da nije dovoljno da na proizvodu samo piše da je bez glutena, već da mora postojati jasna oznaka, zapravo znak precrtane pšenice. Samo proizodi koji nose taj znak garantuje da je proizvod siguran, da je prošao sve kontrole.

Problem u Srbiji je, kaže ona, što ne postoji opšta kontrola proizvoda na tržištu, čak i Udruženje kada radi kontrole, radi ih putem slučajnih uzoraka. Danas pacijenti koji imaju celijakiju o trošku REepubličkog fonda za zdravstveno osiguranje uz recept dobijaju sedam kilograma bezglutenskog brašna mesečno.

"Jesmo ponosni i zadovoljni zbog toga, ali to nije dovoljno. Postoje razni uslovi života koji ne dozvoljavaju da pripremate obroke - deca u vrtići, studenti u studentskim domovima, zaposleni na radnom mestu, čak i kada se oboleli od celijakije iz nekog razloga nađe u bolnicama, ne dobija adekvatne obroke, već rodbina mora da donosi od kuće", navela je Pavkov.

Dostupnost proizvoda

Kada je Udruženje počelo sa radom pre 17 godina na tržištu nije bilo proizvoda koje su mogli da koriste, već su išli u inostranstvo i tamo se snadbevali.

"Sada je dostupnost proizvoda mnogo bolja, o celijakiji se mnogo priča, ali opet nedovoljno. Potrebno je da se društvo uključi. U okviru Univerzitetske dečje bolnice u Tiršovoj postoji savetovalište gde savetujemo pacijente o sprovođenju bezglutenske ishrane. Trudimo se da kroz razne aktivnosti širomo znanje o celijakiji", pojasnila je Pavkov.

Interesantno je da 1-3 odsto opšte populacije boluje od celijakije, a oko 15 odsto opšte populacije u svetu drži bezglutensku djetu. Neki se pridržavaju tog načina ishrane jer smatraju da će tako oslabiti, drugi da je to zdraviji način života.

"Tu treba napraviti razliku. Oni koji imaju celijakiju su smrtno ugroženi ukoliko se ne pridržavaju tog režima ishrane. Oni koji su na toj djeti njihov organizam nije ugrožen, organi neće stradati", navela je Pavkov.

Posledice nedijagnostikovane i nelečene celijakije su često teške bolesti kao što je dijabetes tip 1, limfom tankog creva. Ukoliko se ne pridržavaju bezglutenske ishrane kod obolelog se problem ne primećuje odmah, ali se polako narušava zdravlje do tog stepena kada više ne može da se popravi.