Igre 
Tanjir (ni)je mera: Zašto se prejedamo tokom zimskih praznika
Komentari03/01/2025
-11:48
Januar je mesec u kom veliki deo stanovništva u Srbiji obeležava niz verskih praznika, uz koje neizostavno ide i bogata trpeza. Mnogi se zato u februaru "probude" sa nekoliko kilograma više, koje su stekli neumerenim uživanjem u prazničnim đakonijama.
Nutricionistkinja Branka Mirković smatra da se ljudi za vreme praznika prejedaju iz emotivnih razloga.
"Hrana budi emocije i onda imamo sećanja na neke trenutke, doživljaje, na bakinu hranu i maminu hranu. Naše žene su veoma vične i postoji ta strast u pripremanju i to je jedan ritual koji zaista treba da poštujemo", rekla je Mirković za Tanjug
Ukazala je da je u istoriji srpskog naroda bilo mnogo gladnih godina i da zbog toga danas ljudi pripreme mnogo više hrane nego što im je potrebno, jer veruju da kada imaju hranu, onda su srećni, zadovoljni i bezbrižni.
"Hrana ima jedan emotivni status, ali i zdravstveni. Naravno, ako nije previše. Hrana i leči i razboljeva", istakla je Mirković.
Da bi se izbeglo gojenje za praznike, potrebno je da se u tanjir stavi količina hrane koju će neko pojesti i ne treba naknadno dodavati, jer je to dodavanje glavni uzročnik gojenja, a jedan tanjir je mera, objašnjava nutricionistkinja.
Posebnu uobročenost treba da imaju oni koji su postili božićni post, tokom kog su vrlo verovatno unosili velike količine šećera, kroz testenine, sušeno voće i orašaste plodove.
Povezane vesti
Šta se preporučuje sa praznične trpeze
Od tradicionalnih specijaliteta koji se obično nađu na prazničnoj trpezi, Mirković ističe pihtije zbog visokog sadržaja kolagena koji je dobar za zdravlje zglobova, kostiju, tetiva, kože, kose i noktiju.
Ona preporučuje da se, ukoliko su obogaćene mesom, konzumiraju zajedno sa kiselim kupusom koji je bogat vitaminom C jer onda ta dva jela predstavljaju "bolji izvor zdravlja od svih preparata koji se prodaju".
"Svi ovi preparati koji mogu da se kupe, pokrivaju jednu grupu, a pihtije sve. I najbolje se vare. Obavezno sa kiselim kupusom, zbog C vitamina i malo aleve paprike, jer je ona antibiotik", naglasila je Mirković.
Pixabay
Ona smatra da bi ljudi trebalo da se hrane onako kako su se hranili njihovi preci.
"Mi smo genetski naslednici njihovog koda i zato mi možemo da jedemo mlečne proizvode, a 80 odsto planete ne može. Mi, Francuzi, Italijani i Grci možemo da jedemo mlečne proizvode, jer smo godinama stekli mogućnost da možemo da uzimamo kalcijum", rekla je Mirković.
Podsetila je na definiciju zdrave hrane koja kaže da je zdrava hrana ona koja se može posaditi i koja može da iznikne, a sve ostalo poput raznih grickalica i napitaka je veštačka i nezdrava hrana.
Ta nezdrava hrana, dodaje, stvara salo u stomaku između organa, koje potom pritiska srce što predstavlja veliku opasnost i po karotide.
Povezane vesti
Naglasila je da ne znači da ako je neko vitak da je zdrav, jer možda jede pogrešno i stvara masnoće i naglasila da ljudi troše kalorije ne samo fizičkim naporom, već i mentalnim dok, na primer, čitaju knjigu.
Koliko hrane je dovoljno?
Prema njenim rečima, ne postoji univerzalan odgovor koliko kalorija ljudi treba da unose u svoj organizam na dnevnom nivou, jer je to individualna stvar koja se dobija matematičkom računicom u kojoj učestvuju podaci poput pola, godina, visine, težine i životnih navika.
"Ženama treba 30 odsto manje kalorija, odnosno manje hrane. Priroda je to odredila, jer one trebaju u periodima gladi da nose i trudnoću i decu, onda štite ženu kao nekoga ko rađa", rekla je Mirković.
Povezane vesti
Naglasila je da se mora znati koje kalorije daju energiju i snagu, a koje ne.
Ukazala je da kada se jedu ugljeni hidrati, kao što su na primer čips, pita ili hleb brzo se ogladni bez obzira koliko se kalorija unese, dok proteini, u koje spadaju meso i jaja duže drže sitost.
Dodala je da citrusno voće treba jesti zajedno sa pulpom, jer se ono onda duže vari i samim tim bolje drži sitost.
Istakla je da postoje namirnice koje greju, odnosno koje izazivaju prokrvljenost, a to je začinjena, masna i ljuta hrana.
"Leti se jede hrana koja je lakša, kabastija, znači više voća i povrća, a zimi ipak jedemo koncentrovanu hranu, znači u manjoj količini, sa većom količinom kalorija", zaključila je Mirković.
Komentari (0)