Igre 
Marija Gnjatović odgovara na pet najčešćih pitanja oko sticanja imuniteta i zaražavanja posle vakcinacije
Komentari13/06/2021
-08:00
Budući da imunizacija u Srbiji traje skoro šest meseci, domovi zdravlja su uspeli da prikupe veliku količinu informacija o tome kako osobe reaguju na vancine i kojoj meri one štite od kovida 19.
Kako iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) ističu, rezultati koji su njima na raspolaganju o praćenju antitelnog odgovora vakcinisanih poklopili su se sa rezultatima ranijeg istraživanja Doma zdravlja u Kragujevcu.
Prema tim podacima, ljudi 15 puta ređe dobijaju upalu pluća ukoliko su primili obe doze vakcine.
Kada je u pitanju razvijanje teške kliničke slike, nevakcinisani kovid pacijenti u 1,23 odsto slučajeva završe u bolnici, a taj broj opada do 0,06 odsto ukoliko je osoba primila obe doze vakcine.
Naučna saradnica INEP-a dr Marija Gnjatović otkrila je za Euronews zašto i vakcinisane osobe mogu da se zaraze i koja je razlika između prirodnog imuniteta i onog stektnutog od vakcinacije.
1. Da li znamo tačno koliko se ljudi zarazilo posle primanja vakcine?
Nažalost, ne postoji tačan podatak o tome koliko se ljudi zarazilo virusom korona posle vakcinacije u Srbiji.
"Ipak, rezultati istraživanja očigledno ukazuju na to da vakcina štiti od razvijanja teške kliničke slike" kazala je za Euronews dr Marija Gnjatović.
Povezane vesti
2. Da li se ljudi posle vakcinacije zaražavaju britanskim sojem?
"Britanski soj je već par meseci dominantan u Srbiji, ali i u Evropi. Jasno je da se ovaj soj brže širi i da više napada decu, ali da ipak vakcine deluju i protiv njega", objasnila je naša sagovornica.
Tačan broj obolelih od ovog soja u Srbiji nije poznat, jer se sekvencija sojeva radi sporadično i nije moguće proveriti nalaze svakog kovid pacijenta.
"Vakcine koje su trenutno u primeni ipak su se pokazale efikasnim u borbi protiv britanskog soja. Upravo je smanjenje broja zaraženih posledica vakcinacije i efikasnosti vakcina u odbrani od britanskog soja", naglasila je Gnjatovićeva.
Unsplash
3. Zašto se i vakcinisane osobe zaražavaju?
Najveći broj infekcija kod vakcinisanih osoba, kako ističe Marija, dešavale su se u periodu između primanja prve i druge doze, ili kada još uvek nije stečen pun imunitet nakon vakcinacije.
Naša sagovornica je objasnila da se početak imunizacije u Srbiji poklopio sa pikom epidemije.
"Virus je svuda prisutan te je velika verovatnoća da su se mnogi zarazili između primanja dve doze, a da su se simptomi kovida 19 pojavili tek posle primanja druge doze", ističe ona i podseća da je period inkubacije u proseku od 5-10 dana od kontakta sa virusom:
"Tada nijedan simptom bolesti nije prisutan, pa ukoliko se neko u tom period vakcinisao svakako da će se simptomi pojaviti kasnije"
Povezane vesti
4. Koja je razlika između vakcinisanih i onih sa prirodnim imunitetom?
Kada je u pitanju prirodno sticanje imuniteta dr Gnjatović je objasnila da postoji tri kategorije. U prvu grupu spadaju osobe koje su imale blagu kliničku sliku i imaju od 15 do 40 jedinica antitela. Druga kategorija je sa srednje teškom kliničkom slikom od 40 do 60 jedinica. U treću grupu spadaju kovid pacijenti koji su imali težak oblik bolesti, koji obično razviju između 60 i 120 jedinica.
"Prirodna infekcija nakon srednje teške i teške kliničke slike stvara dobru imunološku zaštitu od reinfekcija, koja može da traje nekoliko godina nakon preležane bolesti. Međutim, u prirodnoj infekciji dešavaju se i blagi oblici bolesti koji izazivaju stvaranje nižih vrednosti antitela, koja brže nestaju iz cirkulacije i ne traju duže od 6 meseci", objasnila je naša sagovornica.
U poređenju sa tim, sve dostupne vakcine daju dobru zaštitu, a nešto je slabiji imunološki odgovor kod starijih osoba vakcinisanih kineskom Sinofarm vakcinom.
Povezane vesti
5. Zašto neke osobe ne razvijaju antitela i da li to znači da upšte nisu zaštićeni?
"Izostanak antitela kod osoba, ne znači da nikakva zaštita ne postoji, dokazano je prisutan ćelijski odgovor odnosno zaštita. Ipak, infekcije su češće kod osoba koje nisu razvile specifična antitela prema proteinima virusa nakon vakcinacije", ističe Gnjatovićeva.
U pogledu zaštite od novih sojeva, naučna saradnica instituta INEP je objasnila da prirodna infekcija indukuje stvaranje antitela prema različitim strukturnim proteinima virusa, te bolje štiti.
Na pitanje od čega zavisi količina antitela koju razvija određena osoba, Marija kaže da ne može da se odredi precizan razlog. Imunološki odgovor je visoko individualan i u prirodnoj infekciji, kao i nakon vakcinacije i zavisi od mnogo faktora.
Novi talas na jesen
"Predviđanja stručnjaka su da će se na jesen desiti novi talas. Ukoliko se pozitivan trend vakcinacije nastavi možemo biti sigurni da ćemo kolektivno biti zaštićeni u velikoj meri i od pojave novih sojeva i pojave novih talasa", zaključila je Marija Gnjatović za Euronews.
Komentari (0)