Nema druge doze AstraZeneke za one koji su dobili krvne ugruške

Komentari

Autor: Tanjug, BBC

21/05/2021

14:40

Nema druge doze AstraZeneke za one koji su dobili krvne ugruške - Copyright EPA/FEHIM DEMIR

veličina teksta

Aa Aa

Evropska agencija za lekove (EMA) saopštila je danas da se vakcina protiv koronavirusa proizvođača AstraZeneka ne sme davati nikome ko je imao krvne ugruške i nizak nivo trombocita nakon prve doze.

Zdravstveno regulatorno telo EU je preporučilo i da svi imunizovani AstraZenekom treba da budu tri nedelje od vakcinacije pod lekarskim nadzorom zbog mogućih pojava neželjenih efekata, prenosi Rojters.

EMA je ove preporuke dala nakon aktuelnih izveštaja o retkim, ali ozbiljnim pojavama krvnih ugrušaka koji su najverovatnije povezani sa imunizacijom ovom, ali i vakcinom Džonson i Džonson.

Evropska agencija za lekove (EMA) ranije je saopštila da bi neobični krvni ugrušci trebalo da budu uvršteni u retke nuspojave Astrazeneka vakcine protiv Kovida-19.

Šta kaže Evropska agencija za lekove?

U istraživanju sprovedenom u Evropi, agencija EMA je zaključila da su koristi od te vakcine veće nego mogući rizici, a do sada je u Evropskoj uniji više od 25 miliona ljudi primilo ovu vakcinu.

EMA je saopštila da ne može da istakne posebno neke faktore rizika, ali i da je većina slučajeva krvnih ugrušaka zabeležena kod žena mlađih od 60 godina.

"Zaključili smo da prijavljeni neobični i retki slučajevi krvnih ugrušaka treba da budu smatrani kao moguće nuspojave ove vakcine“, rekla je izvršna direktorka EMA, Emer Kuk na konferenciji za novinare, iznoseći nalaze ispitivanja Komiteta za bezbednost agencije.

EMA je zaključila da postoji mogućnost veoma retkih slučajeva stvaranja krvnih ugrušaka u kombinaciji sa niskim nivoom trombocita koji se javljaju u roku od dve nedelje posle vakcinacije. Ipak, vakcina je u EU odobrena i za starije od 65 godina.

Iz kompanije Astrazeneka saopštili su da su podaci kliničkih ispitivanja pokazali pak, da vakcina štiti ljude svih uzrasta.

Kako deluje vakcina AstraZeneke?

Vakcina AstraZeneka bazirana je na adenovirusima. Dobila je upotrebnu dozvolu zdravstvenih vlasti Velike Britanije krajem prošle godine. Razvijana je u prvim mesecima 2020, dok je na dobrovoljcima testirana u aprilu. Posle toga je prošla seriju kliničkih ispitivanja, a u trećoj fazi testiranja učestvovalo je 30.000 dobrovoljaca.

Vakcina se prima u dve doze i pokazala je dobar učinak kod starijih ljudi. Sadrži genetski modifikovan virus koji je korišćen da se imunizuju šimpanze. Izmenjen je kako bi se sprečilo da nastavi da zaražava ljude, ali i dalje sadrži deo šeme koronavirusa – šiljasti protein.

Kada se ubrizga u ljudski organizam, počinje da stvara šiljasti protein koronavirusa, koji imuni sistem prepoznaje kao pretnju i pokušava da ga uništi.

Posle toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim koronavirusom, već zna kako da se ponaša i da deluje, odnosno brani organizam prethodno stvorenim antitelima.