Slučaj AstraZeneka: Kako je priča o vakcini protiv kovida 19 prerasla u pravi diplomatski rat?

Vakcina kompanije AstraZeneka razvijena u saradnji sa Univerzitetom Oksford jedna je od prvih vakcina za koju se svet nadao da će stati na kraj pandemiji virusa korona. Konačno, vakcina je dobila "zeleno svetlo“ za upotrebu u Velikoj Britaniji 30. decembra prošle godine, čime je imunizacija u toj zemlji uzela maha.

Nepunih mesec dana nakon toga, tačnije 29. januara 2021. godine šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila je da je Evropska unija zvanično odobrila vakcinu protiv koronavirusa uz očekivanja da će kompanija isporučiti 400 miliona doza kako je dogovoreno.

Visokoefikasna vakcina

Efikasnost same vakcine je i do 80 odsto, u slučaju kada je razmak između dobijanja obe doze tri meseca, a nakon analize bezbednosti koja je uključila 24.000 dobrovoljaca iz Velike Britanije, Brazila i Južnoafričke Republike, nisu zabeležene nikakve ozbiljnije nuspojave.

U srži vakcine Oksford/AstraZeneka je virus koji uzrokuje prehladu kod šimpanzi. Virus šimpanze je modifikovan tako da se ne može razmnožavati i uzrokovati bolest. Ipak, u njega je ubačen protein koronavirusa u obliku šiljka koji SARS-CoV-2 koristi da bi prodro u naše ćelije. Kada se vakcina ubrizga, virus šimpanze isporučuje gen virusa korona ljudskim ćelijama koje počinju da izbacuju klas proteina. Otkriva ih imuni sistem koji proizvodi antitela i druge odgovore koji mogu napasti pravi korona virus ukoliko se osoba zarazi u budućnosti.

Rekla kazala

EPA/ Leszek Szymanski

Samo nekoliko dana nakon štoje vakcina odobrena u EU iz komapnije je najavljeno prvo kašnjenje u isporuci zbog čega su države članice morale hitno da menjaju strategiju vakcinacije. AstraZeneka je tako mogla da garantuje da će isporučiti tek nešto više od 25 odsto od 100 miliona doza koje je obećala za 27 država članica.

Pravi „rat“ pak, nastaje kada AstraZeneka i EU različito počinju da tumače ugovor. Direktor AstraZeneke Paskal Sorio rekao je još u februaru da je prema ugovoru firma obećala da će uraditi „najbolje što može“ kada je reč o isporuci, a EU je smatrala da su rokovi u ugovoru obavezujući i da je klauzula „najbolje što može“ bila ubačena zbog toga što u trenutku kada je pisan ugovor vakcina još nije bila razvijena i da rokove treba poštovati onda kada vakcina postoji.

Krvni ugrušci kao jabuka razdora

Odjednom, naučnici dolaze do saznanja da vakcina AstraZeneka može biti razlog krvnih ugrušaka kod malog broja pojedinaca koji su primili vakcinu, tačnije da je vakcina pokrenula imuni sistem da proizvodi antitela koja aktiviraju trombocite. 

Kada je nekoliko zemalja EU stopiralo vakcinaciju ovom vakcinom, oglasila se Evropska agencija za lekove koja je isprva rekla da „benefiti vakcine prevazilaze njene potencijalne nuspojave“ i pozvala da se vakcinacija nastavi. Samo par nedelja kasnije Evropska agencija za lekove ipak je priznala da postoji veza između AstraZenekine vakcine i krvnih ugrušaka, a onda su članice EU samostalno odlučivale da li će nastaviti imunizaciju ovom vakcinom ili ne.

Evropska unija tuži AstraZeneku

EPA/Andrzej Grygiel

Kao šlag na torti, Evropska unija (EU) je 23. aprila potvrdila da je tužila prozvođača vakcina protiv korona virusa, kompaniju AstraZeneka zbog nepoštovanja ugovora o snabdevanju vakcina protiv COVID-19.

“Evropska komisija je u petak pokrenula pravni postupak na osnovu kršenja unapred određenog kupoprodajnog ugovora. Razlog za ovo što neki uslovi ugovora nisu ispoštovani i kompanija nije bila u poziciji da predstavi pouzdanu strategiju koja bi obezbedila blagovremenu isporuku doza vakcina”, potvrdio je portparol EK Stefani Kerstmaker.

Tužbu je pokrenula Evropska komisija u ime institucije, ali i u ime 27 država članica Evropske unije.

Koliko je politika umešala prste?

EPA/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Kako je broj tih ozbiljnijih nuspojava jako mali, odavno je bilo jasno da se čitav slučaj oko AstraZeneke može pripisati i odnosima između EU i Velike Britanije. 

- Vidim da dosta ljudi i ovde odbija da primi AstraZeneku. Mi prisustvujemo ratu vakcina i taj rat vakcina je bespoštedan i surov jer se radi, ne samo o velikim parama, već o ponosu i dostojanstvu firmi koje to rade, ali i država. Nisam virusolog da pričam o samoj vakcini, ali sigurno je da postoji političkih elemenata jer je Fajzer već obećao u martu da će povećati slanje svojih vakcina u Evropsku uniju za 50 miliona doza – kaže u razgovoru za Euronews politički analitičar Jakša Šćekić. 

U političkom ratu Velike Britanije i Evropske unije, AstraZeneka je svakako žrtva. Ipak, prema rečima Jakše Šćekića ovu bitku dobija Velika Britanija.

- Samim tim što vakcinišu domaćom vakcinom, Englezi su opravdali izlazak iz Evropske unije. Tako Britanija dobija na svom terenu zato što vakciniše više ljudi i već polako počinje da popušta mere. U ovom slučaju je samo Evropska unija gubitnik – zaključio je on u razgovoru za Euronews.