Za većinu Evropljana prehlada nije prepreka za intimnost: Kakva je situacija u Srbiji?

Za većinu Evropljana prehlada nije prepreka za intimnost sa partnerom, pokazuje Štadin zdravstveni izveštaj za ovu godinu, u kome se navodi i da poljupce prehlađenom partneru ne bi uskratila trećina Evropljana, a za dodatnih 30 odsto, prehlada ne bi bila prepreka ni za punu fizičku intimnost.

Kako se navodi u saopštenju, Holanđani, Austrijanci i Španci prednjače u navedenom razmišljanju i prehlada ih ne bi omela da budu intimni sa bolesnim partnerom.

Kažu da iznenađuje podatak da je pomenuti stav jednak i za ispitanike koji navode da imaju dobro, srednje ili nikakvo znanje o zdravlju. 

U Srbiji bi 60 odsto građana bilo intimno sa partnerom uprkos prehladi, dok bi 40 odsto držalo distancu. 

Jednak procenat Evropljana 39 odsto, takođe ne bi bio sklon intimnijim kontaktima sa partnerom koji ima prehladu, a 52 odsto Britanaca, 44 odsto Nemaca, kao i 54 odsto Uzbekistanaca kažu izričito ne svakoj intimnosti ukoliko partner ima prehladu. 

Istraživanje dodatno pokazuje i da su muškarci skloniji intimnosti uprkos bolesti 64 odsto, u odnosu na žene 55 odsto. 

Isto tako mlade ljude od 18-34 godine mnogo manje brine prehlada partnera 29 odsto nego li sredovečne 39 odsto i posebno one starije 50 odsto.

Kada je reč o osnovnom znanju Evropljana o prehladi i povezanim simptomima ono je alarmantno nisko, pa samo 37 odsto njih je dalo tačan odgovor na pitanje koja se najniža temperatura tela klasifikuje kao groznica kod odraslih i označilo da je to 38 stepeni Celzijusa. 
Skoro polovina Evropljana 45 odsto tvrdi da je to 37,5 stepeni ili manje,  a 18 procenata veruje da je to 38,5 stepeni ili čak više.

Zdravstveno istraživanje kompanije Štada za 2023. godinu, otkriva da sedam meseci posle zvanično proglašenog kraja pandemije kovid 19, svaki četvrti Evropljanin veruje da je sada znatno podložniji prehladama i infekcijama nego pre pandemije. 

Njih 23 odsto je uverenja da je pandemija značajno oštetila njihov imunološki sistem. 
Kako se navodi u sapoštenju, dodatno iznenađuje podatak da su ovakve ocene u visokom procentu prisutne među mladima, pa gotovo polovina mladih Evropljana uzrasta  od 18 do 34 godine tvrde da se sada mnogo lakše i češće razbole nego pre pandemije, a 32 odsto  čvrsto veruje da im je period pandemije oštetio imunološki sistem.

Rumuni, Poljaci i Italijani prednjače u pomenutim uverenjima, dok nasuprot njima  građani Češke i Srbije tvrde da prehlade imaju jednako često kao i pre pandemije, dok svega 12 odsto Evropljana ističe da je uverenje o većoj podložnosti prehladama posle pandemije kovida 19, zapravo čista fikcija.   

Već petu godinu zaredom, multinacionalna korporacija Štada, organizuje online ispitivanje javnog mnjenja evropske populacije po pitanju zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju. 

Ovogodišnje istraživanje obuhvatilo je više od 32.000 ispitanika, starosti od 18 do 99 godina, u 16 zemalja među kojima je i Srbija.