Igre 
Bojan Perkov za Euronews Srbija: Iza "AI rata" stoji sukob velikih igrača na tržištu, svaki se bori za svoje interese
Komentari22/04/2023
-18:05
Diskusije o tome da li je veštačka inteligencija nova nada za bolju budućnost čovečanstva ili opasnost koja preti da ga uništi i dalje su otvorene, a kako stvari stoje, razrešenje još nije na vidiku. Dok s jedne strane brojni stručnjaci pozivaju kompanije koje trenutno rade na razvoju AI alata da "pritisnu kočnicu" dok se ne procene rizici, drugi veruju da je pauza nepotrebna.
Prema mišljenju Bojana Perkova, istraživača Share fondacije, iza aktuelnog "AI rata" stoji latentni sukob između velikih igrača na tržištu, od kojih se svaki bori za svoje interese.
"Znamo da Microsoft ulaže dosta resursa u integraciju OpenAI, kompanijom koja je razvila 'ChatGPT', taj 'model velikih jezika'. Mislim da su tu pre svega različiti interesi za koje je veliko pitanje kako će se na kraju pomiriti i šta će se konkretno desiti sa tim proglasom i onim što je u njemu navedeno", kaže Perkov za Euronews Srbija, ističući da većina aktera o kojima se proteklih nedelja govorilo u kontekstu razvoja veštačke inteligencije, deluje isključivo iz komercijalnih interesa.
profimedia
On smatra da u ovoj igri, glavnu reč imaju velike korporacije, a da je uticaj naučnika i akademske sfere daleko manji.
"Vidimo kako su pragmatični. Mask je čovek koji ono što naumi obično i uradi, imajući u vidu neograničena sredstva, veze i uticaje koje ima na raspolaganju. Naučnici tu, iako imaju svest i ideju o tim opasnostima i onome što može da pođe naopako, ali oni od kojih će možda u ovom kontekstu mnogo više zavisiti jesu privatni akteri, odnosno velike korporacije, ljudi koji stoje iza njih, kao i države u meri u kojoj budu želele da se uključe", objašnjava Perkov.
Kakva opasnost vreba od veštačke inteligencije?
Potpisnici, sada već čuvenog, otvorenog pisma objavljenom na sajtu organizacije "Budućnost života" upozoravali su da "AI sistemi sa inteligencijom koja parira ljudskoj, mogu da predstavljaju značajne rizike za društvo i čovečanstvo, kao što su pokazala istraživanja i rekle neke AI laboratorije".
"Kao što je navedeno u široko prihvaćenim 'Asilomar AI principima', napredna AI mogla bi da predstavlja značajnu promenu u istoriji života na Zemlji, i trebalo bi da se planira i da se njome upravlja uz odgovarajuće brige i mere. Nažalost, trenutno se ne dešava taj nivo planiranja i upravljanja", navodi se u pismu.
Povezane vesti
Dodaje se da savremeni AI sistemi sada već mogu da se takmiče sa ljudima u izvršavanju opštih zadataka, "pa je zbog toga neophodno da postavimo neka pitanja".
"Da li bi trebalo da dopustimo mašinama da poplave naše informacione sisteme propagandom i neistinom? Da se automatizuju svi poslovi, čak i oni koji nas ispunjavaju? Da razvijamo neljudske umove koji bi eventualno mogli da budu brojniji i pametniji od nas, i da nas zamene? Da rizikujemo da izgubimo kontrolu nad našom civilizacijom?", pitaju se potpisnici pisma.
S druge strane, postoje i oni stručnjaci koji ne misle da veštačka inteligencija može postati "previše moćna", nego upozoravaju da bi ona mogla da koncentriše moć u ljudskim rukama i posluži kao sistem represije.
Naš sagovornik smatra da je pitanje toga da li i kakva opasnost preti od razvoja veštačke inteligencije vrlo kompleksno.
"Oni skupljaju ogromne količine znanja i enkapsuliraju ih za potrebe privatnih interesa, da bi neko zaradio ogromne količine novca, prodao svoju kompaniju, iskoristio to u različite komercijalne svrhe da se to integriše sa mejlom, kalendarima i nekim drugim već postojećim proizvodima kako bi se oni podigli na viši nivo. Sve je to mnogo suptilniji proces nego što se čini iz prve, imajući u vidu kolike su količine podataka potrebne da se takvi modeli razviju, treniraju, testiraju i puste u aktivnu upotrebu", objašnjava Perkov.
Šta bi donela pauza u istraživanju veštačke inteligencije?
U svom pismu, potpisnici su naveli da bi laboratorije i nezavisni stručnjaci koji se bave proučavanjem veštačke inteligencije, pauzu mogli da iskoriste da zajedno razviju i implementiraju set zajedničkih bezbednosnih prorokola koji bi nadgledali nezavisni stručnjaci.
"Ovi protokoli trebalo bi da obezbede da su sistemi koji se na njih oslanjaju bezbedni u razumnoj meri. To ne znači da treba pauzirati razvoj veštačke inteligencije u celosti, nego zaustaviti opasnu trku za kreiranje sve većih, nepredvidljivih modela", naveli su potpisnici pisma.
Povezane vesti
Paralelno, prema njihovom mišljenju, svi koji rade na razvoju AI alata treba da sarađuju sa zakonodavcima kako bi se razvile nove regulatorne vlasti posvećene veštačkoj inteligenciji kao i nadzor i praćenje takvih sistema.
Međutim, naš sagovornik smatra da šest meseci pauze u razvoju ne bi donelo mnogo toga.
Medija Centar Beograd
"Ne deluje mi kao da to ne može jako brzo da se nadoknadi, imajući u vidu da pre nego što se javno pusti neki proizvod tog tipa predstoje mu istraživanja. Takođe, ne verujem da će oni uspeti nešto da se dogovore za šest meseci. Taj razvoj traje dugo i došli smo do faze da su ti modeli jako dobro utrenirani i imaju sve te napredne mogućnosti koje možda nisu bile dostupne do pre nekoliko godina", objašnjava Perkov.
Povezane vesti
On smatra da je ključ u tome da se ljudi što je moguće bolje upoznaju sa tim šta veštačka inteligencija predstavlja.
"Nije to nikakva inteligencija kakvom je možda smatramo u ljudskom kontesktu, već model koji radi zahvaljujući algoritmima koji su napisani, odnosno setu pravila koja određuju šta će se desiti ukoliko se nešto drugo desi. Mislim da je jako bitna ta demistifikacija celog procesa i svih tih proizvoda kako bi ljudi razumeli da je to samo još jedan alat koji može da bude koristan. Često imamo te marketinške izjave da će promeniti čovečanstvo, i da ništa neće biti isto, a to smo imali i kada se pojavio kripto ili onaj Web3, pa ko se danas seća toga", kaže istraživač Share fondacije.
Komentari (0)