Gugl opet pod istragom - Evropska unija ispituje na koje sve načine drže monopol na tržištu

Evropska unija pokrenula je istragu protiv Gugla, zbog sumnji da ovaj tehnološki gigant zloupotrebljava svoju poziciju na tržištu onlajn oglasa. Gugl je, sumnja se, poslovao tako da direktno šteti konkurenciji, stvarajući monopol i onemogućavajući brendovima da dođu do klijenata. Ovo nije prvi put da se Gugl suočava sa istragama zbog potencijalnog monopola, a ni stotine milijardi plaćenih kazni nije bilo dovoljno da promene način poslovanja.

Preliminarna istraga započeta je 2019. godine, a ovoga puta će biti formalna, i cilj će joj biti da utvrdi da li Gugl drugim kompanijama ograničava dolazak do podataka korisnika, a da ih pritom sam koristi za plasiranje oglasa putem svoje platforme za oglašavanje AdX.

"Oglašavanje putem interneta je jedan od osnovnih načina na koji Gugl i izdavači monetizuju svoje usluge. Gugl skuplja podatke kako bi mogao da ih koristi za ciljanje publike, prodaje prostor za oglašavanje i posreduje prilikom onlajn oglašavanja. S obzirom na to da je Gugl prisutan u skoro svim nivoima lanca onlajn oglašavanja, zabrinuti smo da je otežao posao konkurentima kada su ove usluge u pitanju", rekla je izvršna potpredsednica EU zadužena za zaštitu konkurencije, Margaret Vestager.

Mnogi izdavači oslanjaju se na onlajn oglašavanje kako bi pružili svojim korisnicima besplatne usluge, saopštili su iz Evropske unije, a Gugl poseduje nekoliko platformi za oglašavanje uz pomoć kojih posreduje između oglašivača i izdavača, kako bi se oglasi prikazali na računarima ili mobilnim telefonima.

Iz Gugla su, za sada, samo reagovali saopštenjem.

"Hiljade evropskih kompanija svakodnevno koristi naše proizvode za oglašavanje da bi doprli do novih kupaca - biraju ih jer su efikasni i konkurentni. Nastavićemo da konstruktivno sarađujemo sa Evropskom komisijom kako bismo odgovorili na njihova pitanja i ukazali im na prednosti koje naši proizvodi mogu doneti evropskim klijentima", rekli su iz ove kompanije.

Stotine milijardi plaćeno u protekle četiri godine

profimedia

Ovo nije prvi put da Gugl ima problema sa zakonom kada je u pitanju oglašavanje, jer mu je 2017. godine Evropska komisija (EK) naložila da plati 2,4 milijarde evra, zbog toga što prekršili antimonopolske zakone favorizujući svoje platforme za upoređivanje cena prozvoda.

Sledeće godine, Gugl je kažnjen sa 4,3 milijarde evra, i to zbog "ilegalnih praksi kada su u pitanju mobilni telefoni koji koriste Android operativni sistem".

Godinu dana kasnije, 2019, Gugl je morao da plati kaznu od oko 1.5 milijarde evra, a u obrazloženju EK pisalo je da je Gugl nametnuo veliki broj restriktivnih klauzula internet-stranicama, zbog kojih konkurencija nije mogla da postavlja oglase iz pretrage na ove sajtove.

Time je, navodi se, kompanija Gugl "zacementirala" svoju dominantnu poziciju na tržištu oglašavanja.

Iz Evropske komisije su tada rekli da su antimonopolska pravila prekršena time što je Gugl nametao nelegalne restrikcije proizvođačima Android telefona, ali i mrežnim operaterima, kako bi osigurao da ima dominantnu poziciju na tržištu alata za pretragu interneta.

Najskorija kazna potiče sa početka ovog meseca, ali nije bila čitava Evropska unija ta kojoj je zasmetalo ponašanje kompanije Gugl, već samo jedna njena članica. 

Francuska je kaznila Gugl sa čak 220 miliona evra zbog zloupotrebe moći kada je u pitanju tržište oglašavanja.

 Nadzorni organ Francuske za zaštitu konkurencije saopštio je da je Gugl nepravedno nametao preduzećima da koriste njegove usluge za oglašavanje, i da je time štetio konkurenciji.

Kako se tokom istrage otkrilo, tehološki gigant iz SAD je davao bolju poziciju svom DFP serveru za oglašavanje, kao i AdX platformi pomoću koje se organizuju aukcije za reklame, na osnovu kojih se izdavači i oglašivači povezuju.

Gugl je, nakon ovoga, saopštio da će napraviti niz promena u oglašivačkoj sferi svog poslovanja.

Gugl uzima veći deo "kolačića" za sebe

Tanjug/AP/Jens Meyer

Još jedna odluka kompanije Gugl je doprinela tome da se ponovo pokrene priča o njihovom potencijalnom monopolskom ponašanju. Nedavno su uklonili "kolačiće" nezavisnih izdavača.

Sa jedne strane, ovo je poboljšalo privatnost korisnika jer će manje kompanija imati njihove podatke. 

Međutim, ovakva odluka je istovremeno doprinela tome da Gugl ima još veći monopol nad podacima korisnika - što je ključni kapital u svetu oglašavanja, jer pomaže plasiranju oglasa i ciljanju publike. 

Ukoliko se u obzir uzmu podaci da oko 80 odsto prihoda Guglu dolazi upravo od reklamira, onda je jasno kako ovakvi potezi mogu da štete njihovoj konkurenciji, odnosno koliko mogu da znače za Gugl. 

Ukoliko se tokom najnovije istraga koju je Evropska komisija pokrenula dokaže da je Gugl nepošteno poslovao, mogli bi da ih kazne iznosom koji ide i do 10 odsto od njihovog ukupnog godišnjeg prihoda.

S obzirom na to da je Gugl platio na stotine milijardi evra kazni u proteklih nekoliko godina i da se njihovo ponašanje nije promenilo, regulatori bi možda trebalo da nađu neki drugi način da se izbore sa ovom monopolskom praksom - samo da ne probaju da "izguglaju" rešenje.