Prevare na internetu uz pomoć AI: Kako je Francuskinja izgubila 830.000 evra misleći da je u vezi sa Bredom Pitom

Francuskinja koju su prevaranti, koji su se predstavili kao glumac Brad Pit, prevarili za 830.000 evra, suočila se na društvenim mrežama sa ogromnim talasom podsmeha, izvrgavanja ruglu i uvreda. Francuska televizija TF1 zbog toga je odlučila da ne emituje već unapred pripremljenu emisiju o njoj. Ovaj lažni Brad Pit je, a to je važno za našu priču, nastao tako što su prevaranti koristili veštačku inteligenciju. 

Ukratko, Francuskinja Ana otvorila je Instagram i dobila poruku od osobe koja se predstavila kao majka Breda Pita, a potom je i sam navodni Bred Pit sa njom stupio u kontakt. U narednih godinu i nešto prevaranti su je namamili da im iz različitih razloga uplati ukupno 830.000 evra. A ona je priznala da je poverovala da je u vezi sa glumcem i da je ispala naivna, otkrivajući da je osoba koja nije navikla na društvene mreže. 

O tome je u emisiji Euronews Centar govorio psiholog i novinar Dragan Ilić. 

"Ovde se igralo na neke od najdubljih ljudskih potreba i emocija. Potreba za vezanošću, potreba da pomognete osobi koja je u nevolji, naravno i nekakva emocionalna veza koja nastaje komunikacijom. I samo da kažem da se radi o jednoj vrsti nigerijske prevare. Iz Nigerije je taj Bred Pit koji trenutno, čini mi se, sada Kijanu Rivs. Sad više nije Bred Pit, nego je Kijanu Rivs. 

Tužno je to što je tokom te veze novac tražen od nje za lečenje. Veštačka inteligencija je bila samo jedno dodatno prilično uverljivo sredstvo da vi zaista pomislite da pomažete nekome ko se našao u teškoj životnoj situaciji. Naravno da bi nam zdrav razum rekao da je teško poverovati da je račun Breda Pita blokiran. Ali mi sad govorimo nekako racionalno, a ona je reagovala srcem i emocijama", rekao je Ilić. 

Ova prevara je strašna zato što se tiče saosećanja i predstavlja zloupotrebu osećaja usamljenosti, dodao je naš sagovornik. 

"Ovde nije bila ona vrsta prevare nigerijske koja ide na pohlepu. Što je takođe jedna od ljudskih elementarnih osobina i nije se promenila hiljadama godina ni pre, ni posle veštačke inteligencije. Dobićete milione ako uplatite novac da neki nigerijski princ izvuče pare. Takve prevare ste dobili, ali one i dalje funkcionišu jer se tiču osnovnih ljudskih potreba. To je osobina naše psihe, to je saosećanje, empatija, potreba za vezanošću, ljubav, ali isto tako i pohlepa, mržnja. Neko uzima novac i na mržnju. Neko uspe da vas iznervira toliko da ćete dati pare da nekog tamo kazne, ne znam, pedofila ili nekog čoveka koji je zaslužio kaznu, a nije dobio. Tako da ovo pokazuje da se u stvari ljudska psiha nije promenila".

Euronews Srbija

Ilić tvrdi da svi mi imamo slabu tačku, a to je kod ove žene bila potreba za vezivanjem. Veština tih prevaranata, uz upotrebu veštačke inteligencije, je da mogu lakše sada da pronađu gde je ta pukotina u našoj psihičkoj strukturi, dodao je Ilić. 

"I to je u stvari ono što je najstrašnije, taj osećaj prevarenosti, sa njim bi se čovek izborio jer bi to bio nekakav pandan nekakvom odnosu, to nije bio fizički kontakt, tu nije bilo, oni su imali tu platonsku vezu, mislim, preko društvenih mreža, ali ono što je mnogo strašnije je ta osuda javnosti i ti onda u stvari bivaš ismejan zbog toga što si pokazao neku izvornu ljudskost. I to je ono što je u stvari najstrašnije, da čovek psihološki prihvati da si ti kriv zato što si hteo da pomogneš". 

Žrtva je govorila u jednom YouTube intervju o tome. Priznala je da je bila naivna i rekla da nema iskustva sa društvenim mrežama. što je izazvalo lavinu negativnih komentara i uvreda.

"To pokazuje još jednu stvar, a to je da savremena digitalna tehnologija nije inkluzivna, jer ona nekako uvek obraća sve mlađim korisnicima, sa sve većim i većim iskustvom i vrlo brzo vi sa godinama osetite izdvojenim. Neko ne vodi računa o upravljanju novog softvera korisničkog. Najbolji primer je ova naša potreba da E uprava uvede, recimo, elektronsko plaćanje struje našim babama i dedama.

To je stvarno teško zapamtiti, da oni savladaju tu tehnologiju, a nije pronađen način da se to uradi, recimo, očitavanjem QR koda ili nekom jednostavnijom tehnologijom koja bi njima bila bliska. U svim istraživanjima, psihološkim, preko kojih mi savladavamo te, jedan mali procenat, ne zanemarljiv, ali mali procenat naših starijih sugrađana pokazuje potrebu da to sami nauče, neko ko ima iskustva s tehnologijom i tehnikom. Nekima pomaže partner, nekima pomažu sinovi, unuci i tako dalje, ali najveći broj se oseća isključenim iz upotrebe te tehnologije. I o tome se ne razmišlja, to će biti, recimo, jedna od tema za budućnost savremenih tehnologija, ja bih voleo da ta tehnologija zaista onda služi ljudima sa sve manje iskustva i da ih na neki način štiti, a ona ih u stvari čini sve više ranjivim za ovu vrstu napada", istakao je Ilić. 

Kompletno gostovanje Dragana Ilića pogledajte u video prilogu.