Centralizovani metaverzum ili ne - kako će da izgleda budućnost interneta?
Komentari20/11/2021
-21:51
Od kako je kompanija Meta nedavno objavila da se će se, umesto na razvoj društvenih mreža, u budućnosti više fokusirati na izgradnju onoga što nazivaju sledećim korakom u razvoju interneta, reč "metaverzum" čuje se svuda oko nas.
Sam termin "metaverzum" je osmislio i prvi put koristio američki pisac Nil Stivenson, u naučnofantastičnom romanu iz 1992. godine čiji je naslov u Srbiji preveden kao "Histerični sneg". U njegovoj knjizi, ovaj termin odnosio se na 3D virtuelni prostor u kojem ljudi komuniciraju jedni sa drugima u obliku avatara - prevashodno, metaverzum je tu služio kao zabava za siromašne mase u naciji kojom vladaju korporativne franšize.
Iako kompanija koja je ranije bila poznata kao Fejsbuk verovatno neće poprimiti distopijske tonove Stivensonovog romana, njihova vizija metaverzuma je otprilike u skladu sa ovim konceptom – zajedničkog i povezanog virtuelnog sveta u kojem možete da učite, radite, kupujete i upoznajete nove ljude.
Rane verzije metaverzuma
Iako je najava kompanije Meta najviše izazvala pažnju javnosti, ovo svakako nije prvi, niti jedini slučaj pokušaja da se napravi novi digitalni svet, prenosi Euronews.
Rane verzije "metaverzuma" pojavile su se na početku 21. veka, a posebno bi trebalo izdvojiti "Second Life", koji je napravila kompanija Linden labs iz San Franciska. Ovaj virtuelni svet je, na svom vrhuncu 2007. godine, imao između 800,000 i 900,000 aktivnih korisnika.
Video-igre kao što su Fortnajt i Robloks, kao i virtuelni društveni svetovi kao što je Decentralend, već se mogu smatrati delom metaverzuma.
"Kada Fejsbuk govori o izgradnji metaverzuma, može da se vidi dosta negativnih reakcija na društvenim mrežama. Priča o tome kako je metaverzum u redu, već postoji i aktivna je. Tu priču čine mnoge inernet-zajednice i mnoštvo korisnika u različitim virtuelnim svetovima", rekao je Dejv Kar iz kompanije Decentralend.
Ako se na metaverzum gleda kao na prošireno virtuelno iskustvo, onda se tu govori o različitim "blokčejnovima", gejmerskim i NFT zajednicama kao što je "Bored Ape Yacht Club", smatra Kar, dodajući da je sve to deo jednog istog metaverzuma.
Ono po čemu će metaverzum kompanije Meta da se razlikuje od drugih, jesu ogromni resursi. Zakerberg je nedavno najavio da će zaposliti 10.000 radnika u Evropi, koji će se baviti samo izgradnjom metaverzuma.
Osim toga, kompanija Fejsbuk već ima velika ulaganja na polju virtuelne i proširene stvarnosti - kupili su Okulus kompaniju i rade na narukvicama i naočarima koje pružaju mogućnosti AR tehnologije. Takođe, kompanija je kupila i nekoliko VR gejming studija.
Otvoreni metaverzum i Meta metaverzum
Uzimajući u obzir resurse koji su dostupni današnjim tehnološkim gigantima, verovatno je da će oni imati značajan uticaj na to kako se metaverzum razvija. Međutim, Kar i dalje veruje da će biti dovoljno prostora za alternativne društvene svetove, zbog načina na koji će metaverzum kompanije Meta verovatno biti strukturiran.
"Pretpostavka je da njihova verzija metaverzuma neće biti decentralizovana, s obzirom na to kako funkcioniše društvena mreža Fejsbuk. To nije u redu. Hajde da ga predamo zajednici, a vi nam recite kako biste voleli da njime rukovodimo. Sudeći po prethodnimiskustvima, ovaj metaverzum biće prilično centralizovan", rekao je Kar.
Decentralend je, nasuprot tome, decentralizovani društveni svet koji funkcioniše na Eterijum blokčejnu, a u vlasništvu je zajednice korisnika.
"Zemljište" u ovom svetu kupuje se putem NFT-a, i njime korisnik dobija reč u tome na koji način bi svet trebalo voditi.
Kar takođe ističe da decentralizovani model omogućava anonimnost korisnika.
"Na blokčejnu ste poznati kao adresa kripto-novčanika, avatar, ili bilo šta drugo čime želite da se predstavite. Samim tim, prilika za anonimnost je velika. To ne znači da je sve potpuno besplatno, ali svakako da u prvom planu nije prikupljanje podataka. U pitanju je vrlo iskren pristup", kaže Kar.
Komentari (0)