Od Meseca, preko Venere, do Jupitera: Rusija razvija letelicu za međuplanetarnu misiju

Rusija planira da pošalje u svemir letelicu na nuklearni pogon koja bi letela do Meseca, zatim do Venere i na kraju, do Jupitera. 

Ruska agencija za istraživanje svemira, Roskosmos, objavila je da letelicu planiraju da pošalju na međuplanetarnu misiju 2030. godine.

Energetski modul letelice koji su nazvali Zevs, napravljen je tako da može da stvori dovoljno energije potrebne za prenos teškog tereta kroz duboki svemir. To je, u suštini, jedna vrsta nuklearne centrale. 

Nekoliko zemalja se zanima za razvoj slične tehnologije kojom bi se smanjilo vreme potrebno za putovanja u svemir. Svemirske letelice se sada oslanjaju na solarnu energiju ili gravitaciju kako bi obavljale svoje kretanje. To znači da je astronautima potrebno oko tri godine da stignu do Marsa i da se vrate nazad.  NASA predviđa da bi letelica na nuklearni pogon taj put mogla da smanji za godinu dana. 

SAD se nada da će uspeti da naprave nuklearnu centralu sa reaktorom jačine 10 kilovata i da je spuste na Mesec do 2027. godine.  Za sada, NASA je u svemir poslala samo jedan nuklearni reaktor i to preko satelita, 1965. godine. Druge letelice, Kjurioziti koji se nalazi na Marsu i rover Prezerverans su takođe na nuklearni pogon ali ne koriste reaktor.

EPA/ STR

Rusija je, dosad u svemir poslala 30 nuklearnih reaktora tako da će i novi modul Zevs biti napredan i koristiće nuklearni reaktor kako bi se lakše kretao od planete do planete, objavila je agencija Sputnjik.

Plan misije je da se letelica prvo približi Mesecu, zatim da se uputi ka Veneri gde će moći da koristi gravitaciju planete kako bi se usmerila ka krajnjoj destinaciji, Jupiteru. 

Misija će trajati malo više od četiri godine, kazao je Aleksander Blošenko, izvršni direktor zadužen za dugotrajne misije Roskosmosa. Tokom prezentacije misije u Moskvi, Blošenko je rekao da Roskosmos i Ruska akademija nauka još rade na proračunima putanje letelice kao i težine tereta koju će da ponese na putovanje. 

Pomak u razvoju tehnologije

Misija će biti i prethodnica novih pomaka u razvoju tehnologije jer Rusija planira da napravi svemirsku stanicu koju će da napaja nuklearni pogon. Većina svemirskih letelica dobija energiju iz nekoliko izvora kao što su sunčevo zračenje ili baterije.

Letelica Džuno, koju je NASA poslala ka Jupiteru, koristi solarne panele za prikupljanje struje ali je generalno problem jer svaka letelica na solarni pogon dobija manje energije kako se odaljava od Sunca. U drugim slučajevima, litijumske baterije su obezbeđivale dovoljno energije za obavljanje kraćih misija. Sonda Hajgen je koristila baterije kako bi sletela na Saturnov mesec, Titan, 2005. godine. 

Sonde Vojadžer 1 i Vojadžer 2 koriste za pogon radioizotope popularno nazvane "nuklearne baterije" kako bi se kretale kroz veoma negostoljubivo okruženje u međuzvezdanom sistemu ali to nije isto kao upotreba nuklearnog pogona. 

Nuklearni reaktori imaju nekoliko prednosti. Mogu da izdrže u hladnim i mračnim delovima solarnog sistema. Tako mogu da funkcionišu u dužem vremenskom periodu. Zevs bi mogao da radi na taj način 10 do 12 godina, plus što bi brže putovao do planete. 

Ali postoje i izazovi sa kojima se suočava ova tehnologija. Samo određene vrste goriva, kao što je uranijum, mogu da izdrže ekstremno visoke temperature koje se razvijaju u reaktoru, osim toga, njihova upotreba nije bezbedna.

Vlasti SAD su u decembru zabranile upotrebu uranijuma za pogon letelica u svemiru ako postoji mogućnost za upotrebu neke druge vrste goriva. 

Ruski inženjeri su počeli razvoj Zevsa 2010. godine za ciljem da ga pošalju na put najkasnije za dve decenije. 

Testiranje prototipa počeli su 2018. godine. Razvojem nove tehnologije Rusija će lakše moći da ostvari planove o razvoju nove svemirske stanice do 2025. godine. 
U odgovoru Ambasade Rusije u Srbiji za Euronews rečeno je da Rusija planira da se povuče sa Međunarodne svemirske stanice jer joj polako ističe rok upotrebe, dok još nema saznanja da li će stanicu posle 2025. godine napustiti i njeni partneri, pre svega SAD i Evropa.