Igranje igara kao životni poziv: Kako su Nikola i Vladan Srbiji doneli bronzu na svetskom prvenstvu u "Counter-Strike"-u

E-sport reprezentacija Srbije u taktičkoj igri "Counter-Strike 2" osvojila je bronzu na svetskom šampionatu u Rijadu pobedom protiv selekcije Švedske sa rezultatom 2:1. Srpski reprezentativci su, pored medalje, dobili i novčanu nagradu u iznosu od 25.000 dolara. 

Nikola Bošković i Vladan Mandić iz srpskog tima, koje kolege poznaju pod nadimcima "Dragon" i "Kind0", za Euronews Srbija objašnjavaju da su time ponovili uspeh od prošle i pretprošle godine, kada su takođe bili na trećem mestu.

"Izgleda da je bronza nešto što baš volimo", kaže Nikola u šali, dodajući da će se potruditi da sledećeg puta nadmaše sami sebe.

E-sportovi, baš kao i u slučaju sa bilo kojim drugim sportom, podrazumeva kontinuiran trening i unapređivanje, a naši sagovornici kažu da dnevno zajedno igraju takozvane "demoe" i analiziraju taktike protivnika, a nakon toga nastavljaju i sami da rade na svojoj tehnici.

Euronews

Takva posvećenost igrama obično se rađa vrlo rano. 

"To je bilo baš davno. Imam starijeg brata, koji je tada igrao 'Counter-Strike 1.6' i onda mi je davao da igram. Onda smo dobili kompjutere, pa smo svi počeli da igramo 'Counter'. Tu sam video da me to zanima, a onda i saznao da time mogu da se bavim. Tada sam odlučio da ću pokušati da jurim to i evo, sad sam ovde", kaže Bošković. 

Slično je izgledao i Vladanov put.

"Mislim da u Srbiji svi tako počinju - zavole neku igru, a onda mole mamu i tatu da im kupe bolji kompjuter ili uopšte kompjuter da mogu da je igraju. Mislim da mnogo ljudi uopšte ne zna da može se zaradi od toga, kao što ni mi nismo znali ranije. Onda na nekom turniru, pokažeš neki potencijal, neko ko se malo više razume u to te primeti, pa te pozove u njegovu ekipu. Mislim da smo svi tako počeli", objašnjava Mandić. 

Naš sagovornik dodaje da je zato izuzetno važno učestvovati u turnirima, jer je to najbolji način da se unapređuju veštine, ali i da mlade igrače primete oni iskusniji. 

Korak po korak i najbolji među njima na kraju potpisuju i profesionalne ugovore, a za mnoge mlade to postaje posao "iz snova".

"Jako sam srećan što mogu time da se bavim, da zarađujem od toga i generalno što radim ono što volim", ističe Mandić.

Ipak, priča o e-sportu, ma koliko bila isplativa i značajna za veliki deo planete, u Srbiji i dalje nema dovoljno odjeka. 

Nikola podseća da kod nas e-sport još nije ni priznat kao zvaničan sport, dok u mnogim državama jeste.

"Najviše u skandinavskim zemljama, gde kako sam čuo, mogu da odsustvuju iz škole po šest meseci ili godinu dana, kako bi igrali igre", kaže Bošković dodajući da ne vidi da bi tako nešto u Srbiji moglo da se desi u dogledno vreme.

Postoje međutim sajtovi na kojima ljubitelji igara mogu da budu "đaci", odnosno da unapređuju svoje veštine, a oni najistrajniji nauče i kako da od toga naprave profesiju.

"Svako to može, samo ako baš želi", smatra Nikola, a Vladan dodaje da je to sada lakše nego ikad pre.

"Pre 5-6 godina morao si da odeš makar na neki turnir, da se dokažeš da igraš dobro. I sada moraš da se dokažeš, ali nekako je to više online", zaključuju naši sagovornici.