Od autonomnih vozila do jeftinih letova u svemir: Kako stručnjaci vide putovanja u narednih 50 godina

Za nešto manje od 100 godina, čovečanstvo je prešlo put od jahanja konja do svemirskih letova. Stalna potreba za napredovanjem učinila je da se načini kretanja unapređuju munjevitom brzinom.

S obzirom na to da živimo u doba inovativnih novih tehnologija, automatizacije veštačke inteligencije, energije iz obnovljivih izvora i novih standarda putovanja, za očekivati je da će u narednih nekoliko decenija nastupiti revolucionarni razvoj koji će, najverovatnije, radikalno promeniti način na koji putujemo.

Prelazak na električna vozila

Posledice koje je sa sobom donela pandemija koronavirusa i sve gora klimatska situacija igraju veliku ulogu u ovoj revoluciji. Za mnoge, uključujući Mišela Langezala, izvršnog direktora holandskog startapa Fastned, budućnost je "električna".

"Praktično, do 2050. godine ćemo prestati da koristimo vozila sa motorima na sagorevanje. Glavni fokus, recimo, u narednoj deceniji, trebalo bi da bude na prelasku ka električnim automobilima", rekao je Langezal za Euronews.

Njegova kompanija poseduje i upravlja mrežom stanica za punjenje električnih vozila širom Evrope, i koristi se potpuno "zelena energija", bilo solarna, bilo od vetra.

"Videćemo i znatno veće baterije, jer punjenje postaje sve brže i nudi ljudima više slobode", dodaje Langezal.

Pixabay

Sa druge strane, dr Džastin Bišop, ekonomista i bivši naučni saradnik za transportnu analizu na Univerzitetu u Kembridžu, smatra da prelazak na električnu energiju možda neće biti dovoljan za rešavanje problema štetnih gasova i drugih zagađenja.

"Prelazak na električna i vodonična vozila rešava emisije iz izduvnih cevi. Međutim, to može da dovede do neželjenih posledica koje godinama primećujemo kod biogoriva. Bez obzira na to, potrebne su velike količine energije i drugih resursa ako u potpunosti želimo da pređemo sa transporta na bazi fosilnih goriva, na transport koji se bazira na električnoj energiji, ili nečemu drugom", kaže Bišop.

Porast aktivnih putovanja

Jedno od rešenja koje Bišop predlaže, jeste ideja planiranja gradova u kojima se ne prelaze velike distance (na primer, za 15 minuta se stigne sa jednog na drugi kraj).

Velike promene u ponašanju ljudi koje su usledile od kako je počela pandemija, već idu u tom pravcu.

"U scenariju globalne ekološke i zdravstvene krize, aktivno putovanje je daleko najbolja opcija", kaže dr Ester Anaja-Boig, istraživač u oblasti politike zaštite životne sredine i konsultant za mobilnost bicikala.

"Primetili smo određenu preraspodelu prostora u korist aktivnog putovanja tokom lokdauna, sa još više biciklističkih traka i sa proširenjem trotoara", kaže ona.

Dodaje da će ovaj trend da raste, ali da još ima prostora za poboljšanje. 

Unsplash

"Sam prostor nije dovoljan, već aktivna putovanja moraju da budu sigurna i dovoljno udabna kako bi ih ljudi koristili", rekla je.

Sa tehnološke strane, naglašava, još uvek nismo dovoljno procenili mogućnosti mikromobilnosti, kao što su e-bicikli i e-skuteri, da bismo znali kakvu bi ulogu mogli da imaju.

"Određivanje ko će imati prednost pri korišćenju ograničenog prostora koji imamo, i kako će ga koristiti, odrediće način na koji će se aktivno putovanje razvijati u budućnosti. Pandmeija bi mogla da bude prekretnica", rekla je Anaja-Boig.

Pogled u budućnost

Za neke druge stručnjake, došao je kraj mobilnosti kakvu poznajemo.

"U narednih 50 godina, ljudi će se voziti zajedno, na zahtev, a vozila će biti autonomna i pokretaće ih baterije, gorive ćelije i vodonik", rekao je Adetajo Bamiduro, izvršni direktor i osnivač nigerijskog startapa "Max.ng", koji povezuje korisnike sa profesionalnim vozačima motora putem mobilne aplikacije, poput takcija.

"Uskoro niko neće morati da poseduje vozilo, ni u SAD, ni u Africi. I da, avionske karte do Meseca uskoro će biti pristupačne srednjoj klasi", rekao je.

Dok komercijalna svemirska putovanja, bar za sada, ostajuu domenu super bogatih, eksperimentalna mobilnost na tlu dobija nove oblike zahvaljujući projektima kao što je "Hyperloop", superbrzi transportni sistem na kopnu i pod zemljom, koji je već u razvoju.

U viziji koju pruža "Hyperloop", transport budućnosti će se odvijati pametnim ugovorima na klaudu, koji putnicima nude vrstu prevoza koja najbolje odgovara njihovim potrebama. 

"Iskustvo putovanja usredsređeno na čoveka", kako ga je definisala Bibop Gresta, izvršna direktorka i osnivač "Hyperloop Italia".

Unsplash

Ljudi će putovati mrežom kapsula koje se kreću velikom brzinom, u tunelima niskog pritiska koji vijugaju iznad i ispod površine Zemlje.

"Biće to napredne mašine koje pokreće veštačka inteligencija, sposobne da budu na usluzi velikom broju ljudi na istoj ruti u najkraćem mogućem roku, kako ne bi imale veliki štetni uticaj na okolinu. Koncept vlasništva nad automobilima postepeno će nestati", rekla je Gresta.

Ima, međutim, i onih koji misle da će letenje sa jednog mesta na drugo biti svakodnevna stvar.

Kristin Veng, generalna direktorka "Lufthansa Innovation Hub", veruje da će čak i autonomno letenje biti šire rasprotranjeno.

"Verovatno ćemo za 50 godina od sada smisliti kako da vazdušni taksi i druge tehnologije u nastajanju, poput vodoničnih sagorevajućih ćelija, budu pristupačni i dostupni velikom broju ljudi", rekla je ona.