Tehnologija

Kako kosmonauti pišu u svemiru: Od voštanih bojica i penkala do svemirske hemijske olovke

Komentari

Autor: Aleksandar Todorović

30/08/2021

-

21:13

Kako kosmonauti pišu u svemiru: Od voštanih bojica i penkala do svemirske hemijske olovke
Kosmonaut piše svemirskom olovkom tokom misije Apolo 7 - Copyright NASA

veličina teksta

Aa Aa

Godinama je u javnosti kružila više anegdota nego glasina da je Američka svemirska agencija  (NASA) potrošila milione dolara za razvijanje hemijske olovke koja može da se koristi u svemiru, dok su Sovjetski kosmonauti uvek pisali sa penkalom, prenosi Roskosmos. Međutim, u stvarnosti je to malo drugačije. 

Roskosmos prenosi da je NASA ranih 1960. godina pokušala da napravi olovku koja bi mogla da se koristi za pisanje u bestežinskom stanju. Klasična hemijska olovka nije bila pogodna za korišćenje u svemiru jer mastilo zbog nedostatka gravitacije ne može da se spusti do vrha kojim se piše, osim toga, postoji mogućnost i da procuri što nikako nije ni dobro ni bezbedno po posadu.

U takvim uslovima opasna je i upotreba grafitne olovke jer može lako da se zapali, dok bi širenju požara pomogao čist kiseonik koji astronauti koriste za disanje. 

Došlo se do dogovora da se koristi specijalno dizajnirana mehanička olovka koja se nalazi u metalnom kućištu.

Početkom pohoda u svemir, sovjetski kosmonauti koristili su voštane olovke koje su bile bezbedne za upotrebu na gotovo svakoj površini. 

Svemirsku olovku napravio je 1965. godine američki pronalazač Pol Fišer. Dizajnirana je da može nesmetano da piše u uslovima nulte gravitacije, na prljavim i masnim površinama, pod vodom i pod svim uglovima. 

U suštini, to je klasična hemijska olovka koja poseduje rezervoar sa mastilom koje je pod pritiskom. Srce olovke je napravljeno specijalnom tehnologijom, izmenjen je i sastav mastila. Fišer je svoj pronalazak ponudio Američkoj svemirskoj agenciji. Roskosmos prenosi da nema podataka koliko je koštao razvoj hemijske olovke ali tvrdi da NASA nije uložila ni cent u njen razvoj.  NASA je posle obavljenih testova, počela da je koristi od 1968. godine, a kosmonauti je koriste i dan danas. 

Kada su u pitanju drvene olovke, sada se u svemiru koriste i automatske olovke sa tvrdim jezgrom. Pouzdane su, lake za upotrebu i nisu opasne po posadu i opremu. U upotrebi su i moderni markeri raznih boja.

NASA

Skrinšot misije Apolo 7 koja je uživo emitovana

NASA prenosi da je Fišerova svemirska olovka prvi put upotrebljena 1968. godine tokom misije Apolo 7 kada je komandant misije Volter Šira prikazao olovku kako pluta kroz svemirsku kapsulu. To je bila prva ljudska misija u svemir ali i jedan od prvih uživo prenosa iz američke letelice. 

Ove godine svemirska olovka je ušla u Hol slavnih jer je Svemirska fondacija ovaj izum okarakterisala kao jedan od 80 izuma koji su poboljšali život ljudi. 

NASA je istakla da je Fišer tada uveliko radio na razvoju hemijske olovke koja mastilo ispušta pod pritiskom. On je smatrao da njegov izum ne bi nikada postao poznat da ga NASA nije uzela na testiranje, zato ništa nije ni naplatio. 

Prve olovke su bile veoma lošeg kvaliteta

Keri Fišer, sin Pola Fišera, rekao je da su prve olovke bile veoma loše, očajne, jer su curele, škripale i brzo izvetravale. 

Kako bi rešio problem, Pol je radio na razvoju zatvorenog ketridža napunjenog azotom pod pritiskom, koji gura mastilo, ali je zbog pritiska često dolazilo do curenja. 

Kada je NASA stupila s njim u kontakt znao je da je na pravom putu, ako uspe da reši problem curenja. Što je ubrzo i uspeo dodavanjem smole u mastilo. 

Stručnjaci iz NASA testirali su olovku i došli do podataka da može da piše pod svi uglovima, na ekstremnoj hladnoći i toploti. Mastilo je imalo veliki kapacitet koji je omogućavao da napiše liniju dugu tri milje pre nego što se isprazni. To je bilo ključno da se počne sa daljim razvojem i usavršavanjem olovke. 

I dalje se koriste na Međunarodnoj svemirskoj stanici i trenutno postoji 80 modela, postala je popularna toliko da je koriste i na Zemlji. 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Magazin