Kjurioziti, Prezerverans, Džurong: Sve o roverima koji godinama istražuju površinu Marsa
Komentari21/08/2021
-20:25
Rover Kjurioziti već devet godina istražuje površinu Marsa.
Robot veličine automobila lansiran je u novembru 2011. i posle dugog putovanja sleteo je u krater Gejl, 5. avgusta 2012. godine.
Kjuzioziti godinama pomaže naučnicima da bolje razumeju istoriju Marsa i kako se planeta menjala tokom vremena, prenosi NASA.
Tokom svog rada pomogao je da se dođe do zaključka da je u krateru Gejl nekada davno postojalo jezero koje bi bilo dovoljno za obezbeđivanje uslova za život ljudi.
U Septembru 2014. Kjurioziti je stigao u podnožje planine Šarp koja dostiže visinu od 5.5 kilometara. Kjurioziti je sa svojih šest točkova počeo polako da se penje uz široki planinski masiv i da istražuje sastav stena.
U tim stenama zapisana je istorija menjanja klime na Marsu koja se tokom milenijuma od relativno tople i vlažne pretvorila u suvu i hladnu.
Rover se približio delu planine koji je bogat sulfatnim stenama koje su pokazatelj relativno suvog okruženja. Dok su slojevi koje je ispitao na padinama uglavnom sačinjeni od gline koja nastaje u prisustvu tečne vode.
Rover je tokom godina rada pomogao naučnicima Američke svemirske agencije da dođu do mnogih drugih zanimljivih zaključaka. Otkrio je mnoge organske elemente, gradivne blokove koji sadrže ugljenik...
Vremenom je detektovao nekoliko skokova koncentracije metana u atmosferi Marsa. Što je izuzetno zanimljivo zapažanje jer je poznato da na Zemlji metan stvaraju isključivo živa bića.
Metan se takođe može proizvesti abiotičkim procesima (uticaji nežive prirode), dok izvor gasa u krateru Gejl i dalje ostaje misterija za naučnike.
Tokom devet godina rada, Kjurioziti je prešao ukupno 25.98 kilometara, što nije malo za surove uslove u kojima se kreće. Ipak, i pored toga, u dobrom je tehničkom stanju, dok naučnici navode da je njegov nuklearni pogon napravljen da radi najmanje 14 godina.
Mars istražuju i Prezerverans i kineski Džurong
Kjurioziti nije jedini rover koji se nalazi na površini Marsa. NASA je poslala lender koji osluškuje potrese tla od novembra 2018. godine, dok je rover Prezerverans sleteo u februaru ove godine u krater Jezero.
Znatno je opremljeniji od Kjuriozitija i zadatak mu je da traga za znacima drevnog života na Marsu i da sakuplja uzorke tla koji će u nekoj od narednih misija biti poslati na Zemlju na detaljno ispitivanje. U radu mu pomaže maleni helikopter Ingenuiti koji je uspešno obavio već 12 letova.
Osim vozila NASA, na Marsu se nalazi i kineski rover Džurong koji radi u okviru misije Tjanven 1, sleteo je 14. maja u tromesečnu misiju koja se produžila.
Džurong je težak 240 kilograma. Iako su istraživači ranije rekli da je sam inženjerski poduhvat slanja rovera na Mars bio bitniji od proučavanja Crvene planete, misija bi ipak trebalo da dođe do nekih novih otkrića, naročito o mogućnosti detektovanja permafrosta, odnosno leda starog najmanje dve ili više hiljada godina u bazenu Utopija.
Opremljen je radarom za detektovanje leda ispod površine tla, a ima i laser kojim gađa kamenje, kako bi proučavao njihov sastav.
Komentari (0)