Redukovanjem emisije metana u atmosferu za 10 godina bi se smanjile posledice klimatskih promena

Ljudi su krivi za čak 60 odsto emisije metana u atmosferi koji najčešće nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, raspadanjem organskog materijala na deponijama i u poljoprivredi.

Gotovo četvrtina metana nastaje u poljoprivredi, najviše zbog gajenja stoke. Gajenje pirinča i hrana koja završi na otpadu takođe utiču na proizvodnju metana jer se gotovo trećina ukupno proizvedene hrane za ljudsku upotrebu, baci, prenosi NASA.

Naučnici iz NASA proučavaju nastajanje metana zbog ljudskih aktivnosti i kako on utiče na klimatske promene. 

Međutim, metan nastaje i u prirodi. Najviše metana nastaje u močvarama koje proizvode oko 30 odsto ukupnog metana. Metan nastaje i u okeanima, ali ga stvaraju i termiti, bujna vegetacija kao i požari. 

Tanjug/Jaroslav Pap

Koncentracija metana u atmosferi duplirala se od početka industrijske revolucije zbog velike upotrebe nafte, gasa i uglja ali i zbog povećane potrebe za govedinom i, generalno, povećane proizvodnje hrane. 

Mada se koncentracija metana u atmosferi smanjila krajem 20. veka, počela je da raste od 2006. godine.

Gasovi od kojih nastaje efekat staklene bašte, među kojima je i metan, stvaraju hemijske reakcije zbog kojih nastaju klimatske promene. Ti gasovi zarobljavaju molekule solarne energije i ponašaju se kao termalno ćebe. 

Energija koja stiže od Sunca se apsorbuje na površini Zemlje dok se deo te energije reflektuje nazad u atmosferu. Deo apsorbovane energije se reemituje i u vidu infracrvenih talasa koji delom odu u svemir ali ostatak ostaje zarobljen u atmosferi što dovodi do nastanka efekta staklene bašte, navodi NASA.  

Krajnji efekat je zagrevanje atmosfere

Metan je na drugom mestu u svetu po uticaju na globalno zagrevanje, prvi je ugljen-dioksid. Ali,  jedan molekul metana efikasnije hvata toplotu od jednog molekula ugljen-dioksida.

Međutim, životni vek molekula metana je znatno kraći od molekula ugljen-dioksida zbog prirodnih hemijskih procesa kojima se metan brže izbacuje iz atmosfere u odnosu na ugljen-dioksid.

To znači, da bi smanjenjem emisije metana u atmosferi, njegova koncentracija bila znatno smanjena tokom deset godina. Time bi se značajno smanjile klimatske promene i smanjilo bi se globalno zagrevanje bar za dva stepena Celzijusa. 

Tanjug/Jaroslav Pap

Stoka, a posebno krave, proizvode značajne količine metana tokom procesa varenja. Njihov probavni sistem im omogućava da konzumiraju hranu koju ne mogu da koriste ljudi ili druge životinje kao što su sveža trava, seno i razne vrste žitarica. Hrana se u njihovom želucu fermentiše, mikrobi i bakterije izlaze ih hrane, odlaze dalje i od njih nastaje metan koji životinje prirodnim putem kroz gasove izbacuju iz organizma u atmosferu.  

NASA upotrebljava više metoda za praćenje emisije metana u atmosferu.  Koriste podatke iz raznih zemalja širom sveta, simuliraju emitovanje metana iz močvara, i koriste dobijene podatke koje upoređuju sa podacima koje im pružaju atmosferski sateliti. 

Istraživači razmatraju potencijalna rešenja za smanjenje globalne emisije metana. Sistemi za proizvodnju biogasa smanjuju emisiju metana pretvaranjem otpada od stoke, useva, vode i hrane u energiju. 

Tanjug/Jaroslav Pap/Profimedia

Biogas se proizvodi istim prirodnim procesom koji nastaje na deponijama gde se vrši razgradnja organskog otpada. Međutim, sistemi za biogas koriste proizvedeni gas kao čist, obnovljiv i pouzdan izvor energije, umesto da ga puste u atmosferu.

U jednoj od studija utvrđeno je da bi dodavanje male količine morske trave u hranu kojima se hrane krave moglo da smanji emitovanje metana u atmosferu za više od 28 odsto.