Igre 
Prompt nedelje: U čemu se razlikuje robotika od veštačke inteligencije i kako roboti mogu da postanu pametniji?
Komentari12/11/2024
-22:18
Najnovije istraživanje prestižnog univerziteta MIT-a ukazuje na činjenicu da saradnja ljudi i veštačke inteligencije ne dovodi uvek do najboljih rezultata, te da pojedine poslove obavljaju bolje samostalno ljudi, dok druge probleme najbolje rešava veštačka inteligencija sama.
Dr Siniša Arsić iz Direkcije za strategiju i digital Telekoma Srbija ističe da postoje primeri gde simbioza između AI i čoveka donosi najkvalitetnije rezultate, kao na primer u marketingu, u procesima proizvodnje ili čak u umetničkim procesima.
"U marketingu imate sada jednu aplikaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji koja okuplja 40 najvažnijih vodiča i praksi za marketing, koji su objavljeni u nekoliko desetina proteklih godina i zasnovane na velikom jezičkom modelu, tako da je moguće komunicirati s njom, što je jako dobro i omogućava da se kreira marketinški sadržaj na osnovu toga", objasnio je Arsić.
On dodaje da zahvaljujući ovom alatu, marketinški stručnjak koji treba da osmisli kampanju ne mora više da radi analizu ili istraživanje samostalno, nego može da iskoristi aplikaciju, koja će da obradi i analizira veliku količinu teksta i time uštedi vreme.
Razlika između robotike i veštačke inteligencije
Jedna od zaključaka onog istraživanja MIT-a je i da su poslovi koje roboti već obavljaju zapravo poslovi koji se nikada više neće vraćati u ruke ljudi i da će tu dalje nastaviti veštačka inteligencija da ih obavlja. To su proizvodni procesi na trakama, u fabrikama, procesi pakovanja itd.
Međutim, Arsić naglašava da je veoma česta greška kod ljudi da poistovećuju veštačku inteligenciju sa robotima iako postoji jedna ključna razlika.
"Zapravo robot funkcioniše po principu predefinisanih pravila i uslova, dok veštačka inteligencija nadograđuje na sve to i ima mogućnost autonomnog odlučivanja, donošenja odluka", kaže sagovornik.
Povezane vesti
On takođe dodaje da iako roboti jesu preuzeli deo posla u velikim proizvodnim sistemima oni još uvek ne mogu da obavljaju te poslove u potpunosti nezavisno od čoveka.
"Da bi to bilo potpuno moguće, neophodno je da se kontroliše čitav proces, da se snimi, da inženjeri rade nekoliko proizvodnih ciklusa na tome, da znaju koji sve podaci se odnose tačno na određeni deo procesa, da otkriju koje delove tog procesa je moguće automatizovati, pa tek onda je moguće razmišljati o tome da se neki proces automatizira", objasnio je on.
Kako roboti mogu da postanu pametniji?
Dakle, roboti obavljaju automatizovane radnje koje su unapred programirane, dok veštačka inteligencija češće pomaže u visokostručnim procesima gde je potrebno obraditi veliki broj podataka i odabrati "pametan odgovor".
Na pitanje, kako roboti postaju pametniji uz veštačku inteligenciju, Arsić ističe:
"Svaki robot je, pre nego što bude stavljan u proizvodnu liniju, programiran tako da ispuni svoj deo radnih zadataka. Kada inženjeri koji snimaju proizvodnu liniju shvate da je moguće dodatno ojačati i dati određen nivo fleksibilnosti, da li uz pomoć kompjuterskog vida ili analitike podataka sa senzora koji dolaze sa robota, tada je moguće ugraditi taj kod u robota i ponovno ga reprogramiranog pustiti u proces proizvodnje".
Arsić dodaje da za ovako nešto postoje primeri u automobilskoj industriji, gde je proces na traci prilično automatizovan uz pomoć robota, dok AI pomaže u tome da se ispune personalizovani zahtevi kupaca.
"Jedan pravi primer je u toj nekoj zamišljenoj proizvodnoj liniji predviđanje tražnje. Nikada neće dovoljno dobro neki planer tražnje predvideti koliko će biti nekog proizvoda, koliko samo veštačka inteligencija, zato što se zasniva na velikoj obradi podataka i na matematici", objašnjava sagovornik.
Povezane vesti
On dodaje da Telekom Srbija takođe koristi veštačku inteligenciju za obradu podataka, koristeći modele mašinskog učenja za podršku u odlučivanju.
Preporuka za vas
Komentari (0)