Jugoslovenski Džon Vejn: Pet godina od smrti Bate Živojinovića

"Posle Tita, najveći narodni heroj Drugog svetskog rata", ispisali su autori "Leksikona JU mitologije", objavljenog 2004.  

Valter, Stole, Mirta, Trokrilni, Gvozde... Bile su to neke od nezaboravnih uloga Velimira Bate Živojinovića (1933 - 2016), a odigrao ih je oko 300 na filmu i televiziji, najviše od bilo kog glumca u istoriji jugoslovenske kinematografije. 

Partizanske filmove, socijalne drame, crni talas i komedije, sve je igrao i sve je mogao. Nije odbijao uloge i uvek je bio profesionalan, radio je i najteže scene sam, bez kaskadera. Plenio je prirodnošću i specifičnim šarmom, uvek srdačan, neposredan, skroman... 

Statista u pozorištu

Talenat za glumu otkrio je sa 15 godina, dok je radio kao scenski radnik i ponekad kao statista u Akademskom pozorištu u Beogradu. Pozorišnu akademiju u Beogradu uspeo je da upiše iz trećeg pokušaja.  

Rođen je u Koraćici, kojoj se uvek rado vraćao, a u Beogradu je godine i decenije života proveo na Crvenom krstu. Baš u blizini Beogradskog dramskog pozorišta, gde je prvo statirao, a zatim dobijao manje uloge. 

Filmski debi imao je 1955. u filmu "Pesma sa Kumbare" reditelja R. Novakovića. U tom filmu nije progovarao, a onda su usledile uloge u "Vlaku bez voznog reda" (1959) i "Ratu" (1960) Veljka Bulajića. 

Das ist Valter 

Za ulogu u filmu "Kozara" (1962) Veljka Bulajića, Živojinović je dobio Srebrnu arenu na Filmskom festivalu u Puli. 

"Bitku na Neretvi" snimao je 18 meseci sa svetskim zvezdama, poput Jula Brinera, Orsona Velsa i Sergeja Bondarčuka, a "Valter brani Sarajevo" (1972) biće prvi inostrani film koji je prikazan u Kini posle kulturne revolucije. Viiše stotina miliona ljudi videlo je ovo ostvarenje, a Bata postaje ne samo najpopularnija filmska zvezda u bivšoj Jugoslaviji, već i mega zvezda u Kini. 

Muzej Valter brani Sarajevo, posvećen istoimenom filmu režisera Hajrudina Šibe Krvavca otvoren je u prostoru Filmskog centra Sarajevo. 

Skoro za rubriku verovali ili ne, ali Živojinović je na Kanskom festivalu učestovao sa sedam filmova, među kojima su "Skupljači perja" (1967), "Grupni portret s damom" (1977) i "Poseban tretman" (1980).

Tri puta je poneo Zlatnu arenu iz Pule, a dobitnik je i niza drugih nagrada na domaćim i stranim festivalima. Festival evropskog filma na Paliću dodelio mu je nagradu "Aleksandar Lifka" za ukupan doprinos evropskoj kinematografiji, a Jugoslovenska kinoteka svoje najviše priznanje Zlatni pečat za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti. 

Bio je inicijator i osnivač, neko vreme i predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije, kao i direktor filmskog programa Slobodarskih svečanosti u Sopotu (kasnije Sofest). 

 Politički je bio aktivan kao član SPS, narodni poslanik i 2002. i kandidat za predsednika. 

Na dan kada je preminuo, 22. maja, porodica i prijatelji održali su petogodišnji pomen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. 

E-Stock/Dušan Milenković

Na molbu Batine dece, sina Miljka i ćerke Jelene, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić potpisao je saglasnost da se ekshumiraju njegovi posmrtni ostaci i prenesu u Koraćicu, gde u porti Crkve Svete Trojice već počiva njegova supruga Julijana Lula.