Igre 
Velikani pisane reči, filma, televizije i mode: Zvezde koje su nas napustile u 2023. godini
Komentari30/12/2023
-21:41
I u 2023. godini napustile su nas mnoge zvezde filma, muzike, mode i svih sfera umetnosti koje su ostavile dubok trag na svetskoj sceni.
Ovo je podsećanje na neke od velikana koji su nas napustili u godini za nama:
Tina Tarner
Tina Tarner, kraljica rokenrola, kako je decenijama bila poznata širom sveta, preminula je 24. maja u 83. godini života, ostavivši iza sebe čitav niz velikih muzičkih hitova, ali i upečatljivih filmskih ostvarenja.
Karijera američke pevačice i glumice sa švajcarskim državljanstvom, trajala je više od 60 godina, ali je imala izuzetno težak početak.
profimedia
Kada je imala samo 10 godina, nju i sestru Alenu napustila je majka, a tri godine kasnije isto je učinio i otac. O sestrama je brinula baka, nakon čije smrti odlaze kod majke u Sent Luis gde je završila srednju školu. Karijeru je započela već u 19. godini, 1958. godine i to kao kao pevačica i prateći vokal u bendu "Kings of Rhythm" zajedno sa Ajkom Tarnerom, koji će joj jasnije postati muž.
Tarner je bio izuzetan muzičar, ali je takođe bio i zavisnik od alkohola i droge, veoma sklon nasilju pa je tako često tukao Tinu, varao je i terao da nastupa čak i bolesna. Napustila ga je 1976, a na scenu se vratila kao solista 1983. godine obradom pesme "Let's Stay Together" Ala Grina koja je postala veliki hit. Nizali su se uspešni albumi kao što su "Private Dancer", "Break Every Rule" i "Wildest Dreams".
Onaj prelomni trenutak donela joj je pesma "What's Love Got To Do With It", sa albuma "Private Dancer" koja je dospela na prvo mesto američke top liste.
Povezane vesti
Pojavila se i na filmu, u " Mad Max 3: Thunderdome", za koji je otpevala i numeru "We Don't Need Another Hero".
Tina Tarner se smatra jednom od najpopularnijih pevačica na svetu sa preko 180 miliona primeraka prodatih albuma širom sveta. Dobitnica je osam Gremija, a časopis "Roling stoun" stavio ju je na listu Besmrtnika - najvećih izvođača svih vremena.
Šinejd O'Konor
Legendarna irska pevačica Šinejd O'Konor preminula je 26. jula. Žena koja je decenijama pre #MeToo pokreta davala glas obespravljenima i ućutkivanima, pronađena je u svom stanu u Londonu, u koji se nedavno uselila planirajući da snima novu muziku.
Rođena je u Dablinu, a roditelji su joj se rastali kada je bila mala. Protiv njene volje, živela je s majkom, koja ju je navodno fizički zlostavljala i terala da krade u prodavnicama. Kada je imala samo 14 godina uhvaćena je u jednoj takvoj krađi i kažnjena na društveno koristan rad u perionici veša u vlasništvu crkve.
Promo/Endru Ketlin
Iako je bila nesrećna zbog toga, O'Konor je kasnije priznala da joj je to spasilo život. Tu je dobila svoju prvu gitaru i "pankersku" jaknu od jedne kaluđerice koja se sažalila na nju i došla na ideju da bi mogla da se bavi muzikom.
Samo dest godina kasnije osvojila je svet svojim hitom "Nothing Compares 2 U".
Pesmu je originalno napisao Prins, ali ju je Šinejd učinila svojom i dan danas povezuje se sa njenim stvaralaštvom. Album na kom se našla - "I Do Not Want What I Haven’t Got" - prodat je u sedam miliona primeraka i nominovan za četiri Gremi nagrade. Međutim, Šinejd se nije dobro snalazila pod svetlima reflektora.
Povezane vesti
Uprkos njenoj prepoznatljivosti i ogromnom talentu, pratila ju je reputacija "teške osobe" jer nije bila spremna na bilo kakve kompromise u pogledu svog stvaralaštva.
Najveće osude javnosti izazvala je kada je 3. oktobra 1992. godine u humorističkom programu uživo "Saturday Night Live" (SNL) pocepala fotografiju pape Jovana Pavla Drugog i rekla: "Borite se protiv pravog neprijatelja".
Katolici su pozivali na bojkot mlade pevačice, publika ju je potom izviždala kada se pojavila kao gost na koncertu Boba Dilana, poznati glumac Džo Pesci rekao je da bi je ošamario, a Madona joj se podsmevala. Ipak, ona je neumorno nastavila da vodi kampanju za hapšenje pedofila među glavešinama Katoličke crkve, koristeći svoju slavu i da ukaže na seksizam u muzičkoj industriji i niz drugih problema.
Vreme je pokazalo da je bila u pravu, ali tada, početkom devedesetih smatrana je samo ekscentrikom koji na taj način privlači pažnju. Nijedan od njenih kasnijih albuma više nije dobio odjek kakav je imao "I Do Not Want What I Haven’t Got".
Preobratila se u islam 2018. godine i zvanično promenila ime u Šuhada Sadakat, a na poslednjoj koncertnoj turneji 2019. godine nosila je hidžab.
Najavila je 2021. godine novi album "No Veteran Dies Alone" i lansirala singl "Trouble of the World", ali je projekat obustavljen, pre nego što je najavila da se povlači iz muzike. Iako se kasnije predomislila, sve dalje planove prekinula je smrt njenog 17-godišnjeg sina Šejna, koji je sebi oduzeo život 2022. godine. Od tog gubitka nikada se nije oporavila.
Čarls Simić
Američki pesnik srpskog porekla Čarls Simić je preminuo 9. januara u 84. godini.
Simić je rođen u Beogradu 1938. godine, odakle je emigrirao u Pariz, pa zatim u SAD.
Imao je petnaest godina kada je sa majkom stigao u Ameriku nakon mukotrpnog jednogodišnjeg čekanja na vizu u Parizu, koja im je omogućila da se pridruže njegovom ocu koji je već bio u Čikagu.
Tanjug AP/Luca Bruno
Iako je imao vrlo slabo predznanje engleskog, vrlo brzo ga je usvojio i postao dostavljač "Chicago Sun Times" novina. Preselio se u Njujork 1958. gde je upisao i koledž i radio različite poslove kako bi preživeo, dok je noću pisao. Grad je ostavio dubok trag na njemu i njemu je posvetio knjigu "Beskrajna tuga: Knjiga bogova i đavola".
Voleo je sve oblasti umetnosti i stekao reputaciju sagovornika u intervjuima koji može da razgovara sa podjednakim žarom o slikarstvu, filmu, džezu, bluzu koliko i o poeziji.
Otvoreno je govorio o teškoćama da pronađe svoj jedinstven pesnički glas. Poznato je da je spalio sve pesme koje je napisao tokom služenja vojnog roka, jer je zaključio da u njima previše prepoznaje uticaje Ezre Paunda, Kamingsa i T. S. Eliota.
Potraga je urodila plodom, budući da je za svoje zbirke dobio najviša priznanja u svetu poezije od kojih je najznačajnija Pulicerova nagrada 1990. za zbirku pesama u prozi "Svet se ne završava".
Objavio je i desetak knjiga prevoda poezije sa prostora bivše Jugoslavije (od Pope, Lalića i Miljkovića, preko Simovića i Šalamuna do Aleksandra Ristovića i Radmile Lazić) i dobitnik je Nagrade PEN-a za prevod (1980).
Najvažnije zbirke Čarlsa Simića su, između ostalih: "Haronova kosmologija", "Šetnja sa crnom mačkom", "Venčanje u paklu", "Majstor prerušavanja"...
Metju Peri
Holivudski glumac Metju Peri, koji se proslavio u ulozi Čendlera u seriji "Prijatelji", preminuo je 28. oktobra u svom domu u Los Anđelesu, u 54. godini života.
Peri je igrao ulogu Čendlera Binga u sitkomu "Prijatelji", koji je emitovan 10 sezona na mreži NBC, od 1994. do 2004. godine, u kojem su glumili još Dženifer Aniston, Kortni Koks, Dejvid Švimer, Met Leblank i Liza Kudrou.
profimedia
Ova serija je od svih šestoro glumaca napravila međunarodne zvezde. Posle "Prijatelja", Peri je glumio u brojnim serijama i filmovima, negde glavnu, negde epizodnu ulogu.
Peri je rođen u američkoj saveznoj državi Masačuests, ali je odrastao u kanadskoj Otavi, nakon što se njegova majka, novinarka, razvela od Metjuovog oca i bila portparol bivšeg kanadskog premijera Pjera Trudoa.
Kada je imao 15 godina, Peri se preselio u Los Anđeles kako bi se bavio glumom. Bio je u romantičnim vezama sa popularnim glumicama, među njima i Džulijom Roberts, ali se nikada nije ženio, niti je imao decu.
Otvoreno je govorio o svojoj borbi sa zavisnošću od različitih narkotika, koja je bila i glavna tema njegovih memoara "Prijatelji, ljubavnici i velika strašna stvar".
Milan Kundera
Češki pisac Milan Kundera, autor kultnih romana "Nepodnošljiva lakoća postojanja" i "Šala", preminuo je 11. jula u 95. godini.
Kundera je rođen u Brnu 1929. godine. U rodnom gradu je 1948. godine maturirao, a zatim upisao Filozofski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu. Završio je nekoliko semestara, prekinuo studije, ali ostao uvek vezan za filozofsku literaturu. Studirao je muzičku kompoziciju kod poznatog profesora Vaclava Kaprala. I sam je u mladosti komponovao. To će iskustvo značajno uticati i na kompoziciju njegovih romana. Kundera 1958. godine završava Filmsku akademiju – i kod nas poznatu FAMU, na kojoj su studirali mnogi naši filmski reditelji i umetnici. Na FAMU je Kundera kao asistent i docent predavao svetsku književnost.
Pavel Vacha/CTK via AP
Kao pisac i intelektualac angažovao se u širokom pokretu čeških i slovačkih intelektualaca, poznatom pod nazivom Praško proleće. Veliki odjek je doživelo njegovo istupanje na Kongresu čehoslovačkih pisaca 1967. godine. Bio je istaknuti saradnik, zajedno sa kod nas dobro poznatim filozofom Karelom Kosikom, slavnih praških Literarnih novina.
Posle gušenja Praškog proleća i okupacije Čehoslovačke 21. avgusta 1968. godine Kundera je u svojoj domovini bio nepostojeća ličnost. Samo su dve njegove knjige – roman "Šala" i zbirka pripovedaka "Smešne ljubavi" – ugledale svetlo dana u Čehoslovačkoj do 1970, kada su bile povučene iz knjižara i biblioteka.
Godine 1975. Kundera prihvata poziv francuskih intelektualaca koji su ga podržavali da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu. Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. U nizu polemičkih intervjua i ogleda koji su doživeli veliki odjek u Francuskoj i u svetu, Kundera je izazovno progovorio o važnim istorijskim i društvenim temama. Zbog takvog njegovog književnog i vanknjiževnog delovanja, komunističke vlasti u Čehoslovačkoj mu 1978. oduzimaju državljanstvo.
Wikipedia.org/Elisa Cabot
Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera će biti zabranjen u svojoj otadžbini, a novi dom pronalazi u Francuskoj.
Na češkom jeziku objavio je romane: "Šala" (1967), "Život je drugde" (1973), "Oproštajni valcer" (1973), "Knjiga smeha i zaborava" (1978), "Nepodnošljiva lakoća postojanja" (1984) i "Besmrtnost" (1990); zbirku pripovedaka "Smešne ljubavi" (1968) i dramu "Žak i njegov gospodar" (1971).
Na francuskom jeziku objavio je romane: "Usporavanje" (1995), "Identitet" (1997), "Neznanje" (2000) i "Praznik beznačajnosti" (2013); kao i knjige eseja: "Umetnost romana" (1986), "Iznevereni testamenti" (1993), "Zavesa" (2005) i "Susret" (2009).
Toni Benet
Američki pevač Toni Benet, dobitnik 20 Gremi nagrada, preminuo je 21. jula u 97. godini nakon duge borbe sa Alchajmerovom bolešću.
Američki pevač Frenk Sinatra nazvao je Beneta "najboljim pevačem u poslu", nakon što je Benet 1950-ih postao zvezda.
Vodio je buran život, a sedamdesetih suočio se sa razvodom braka, zavisnošću od kokaina i poreskim dugom od dva miliona evra.
Iz problema se izvukao, kako je rekao, tako što je upravljanje svojom karijerom prepustio sinu Deniju, koji je uspeo da sa njegovim radom upozna mlađe generacije.
Sa Lejdi Gagom je 2014. snimio zajednički album, na kojem su gostovali i muzičari poput Pola Mekartnija, Arete Frenklin, Vilija Nelsona i Bona Voksa.
Benet, najpoznatiji po pesmi "I left my heart in San Francisco", prestao je da nastupa krajem 2021. godine, kada je Alchajmerova bolest već uzela maha.
Đina Lolobriđida
Čuvena italijanska glumica Đina Lolobriđida preminula je 16. januara u 95. godini.
Glumica, rođena 4. jula 1927. godine u centralnoj Italiji i iz skromne porodice koja se preselila u Rim, igrala je sa velikim glumcima, Frenkom Sinatrom, Šonom Konerijem, Marčelom Mastrojanijem i Hemfrijem Bogartom u filmovima kao što su "Hleb", "Ljubav i snovi", "Kralj, kraljica i sluga", "Trapez", "Carska Venera" i "Zvonar iz Notr Dama".
Sa 10 godina je počela da peva u crkvenom horu. Zbog loše materijalne situacije njene porodice nije mogla da lako ostvari svoje snove. Radila je kao model, prijavila se na izbor za Mis Italije, osvojila treće mesto i počela da dobija filmske ponude.
Tanjug AP/Alessandra Tarantino
Prvo se proslavila u inostranstvu, a tek potom u Italiji i dugi niz decenija bila je jedina italijanska diva koju su voleli američki reditelji.
Oduvek je bila simbol ženske lepote za kojom su muškarci žudeli. Pamti se i danas njen nastup na Kanskom filmskom festivalu 1953, kada je zbog naleta njenih muških obožavalaca morala da reaguje policija. Međutim, muškarci su toliko želeli da dođu do Đine da je došlo do okršaja dve strane, a pojedini policajci su u toj borbi bili i povređeni.
Pomama je nastala i kada je 1957. u Rimu rodila sina Milka Škofiča Mlađeg. Morala je da se noću iskrade iz bolnice i da ode u luksuznu vilu gde je sve bilo spremno za dolazak najpoznatije italijanske bebe.
Pre nekoliko decenija posetila je Jugoslaviju. Pred beogradsku publiku na FEST-u izašla je 1973. godine, a na Brionima ju je dočekao i tadašnji predsednik Josip Broz Tito.
Pored glume imala je i druga umetnička interesovanja, uključujući fotografiju i skulpturu. Autor je oko 60 skulptura. Izlagala je u Rusiji, Francuskoj, Španiji, Kataru, Americi i Kini.
Sedamdesetih godina prošlog veka Lolobriđida je još snimala, ali ju je to sve manje privlačilo. Tvrdila je da moderna kinematografija nije ono što je nekad bila, da tehnički efekti oduzimaju svu čaroliju filma te se okrenula drugoj umetnosti - fotografiji.
Godinu dana putovala je Italijom i snimila više od 20.000 fotografija, od kojih je dvestotinjak odabrala za svoju prvu knjigu "Italia mia".
Šejn Mekgauen
Šejn Mekgauen, pevač i tekstopisac vrhunskog pank benda "The Pogues", preminuo je 30. novembra u 65. godini nakon duge bolesti.
Ostaće upamćen kao muzičar koji je uspeo da snagu irske narodne muzike prenese na rok scenu, crpeći inspiraciju iz književnosti, mitologije i Biblije.
Tanjug/Scott Garfitt/Invision/AP
"Postalo je očigledno da je sve što je moglo da se uradi sa standardnim rok formatom urađeno - obično prilično loše. Samo smo hteli da muziku koja ima korene i koja je generalno moćnija i ima više istinskog besa i emocija, gurnemo u grlo pop publike", rekao je Mekgauan u jednom intervjuu osamdesetih.
Često je pisao o irskoj kulturi, nacionalizmu i iskustvima irske dijaspore, a na početku karijere, često je nastupao u sindikalnom odelu.
Čuvena je njegova izjava u dokumentarcu Džulijena Templa iz 2020, "Crock of Gold: A Few Rounds With Shane MacGowan: "Bilo me je stid što nisam imao hrabrosti da se pridružim IRA-i, a 'The Pogues' je bio moj način da to prevaziđem.”
Sa grupom je snimio pet albuma, a imao je i niz solo izdanja.
Mekgauen je rođen 25. decembra 1957. u blizini Tanbridž-Velsa. Njegovi roditelji su bili irski imigranti, a cela porodica je bila muzikalna.
Još u mladosti se isticao darom za pisanje i čak dobio stipendiju za Vestminstersku školu, ali je izbačen u drugoj godini zbog posedovanja narkotika.
Zanimljivo je da je kao tinejdžer razmišljao da postane sveštenik, ali je onda pronašao pank.
"Bio sam srećan dok sam se bavio pankom. Neverovatno srećan. Vi to nazivate haosom, ali ja to ne smatram haosom, nego prirodnim životom", rekao je jednom prilikom.
Lisa Mari Presli
Liza Mari Prisli, ćerka legendarnog Elvisa Prislija, preminula je 12. januara u 54. godini života.
Tužna vest objavljena je manje od dva dana nakon što ju je javnost poslednji put videla na dodeli Zlatnih globusa, gde je podržavala ekipu filma "Elvis".
Njeno rođenje, tačno devet meseci od svadbe njenih roditelja, bilo je međunarodna vest i ostala je do kraja jedino dete Elvisa i Prisile. Krenula je očevim stopama, objavivši nekoliko svojih rok albuma.
Prvi album "To Whom It May Concern" objavila je 2003. Sa njega se izdvojila pesma "Lights Out" koja je kao singl prodata u više od pola miliona primeraka.
profimedia
Usledio je "Now What" (2005) i "Storm & Grace" (2012), za koji je pesmu "You Ain’t Seen Nothin Yet" snimila u "Sun" studiju u Memfisu, mestu gde je njen otac snimio većinu svojih albuma.
Elvis je preminuo kada je ona imala samo devet godina.
Poslednjih meseci života javnost ju je češće viđala, jer je podržavala ekipu filma posvećenog njenom ocu i hvalila način na koji je Ostin Batler "oživeo" Elvisa.
"Nisam znala šta ću sa sobom kad sam videla film", rekla je ona na crvenom tepihu, neposredno pre dodele Zlatnih globusa 10. januara.
"Trebalo mi je pet dana da to svarim, jer je bilo tako neverovatno, tako tačno i tako autentično. Ne mogu ni da opišem šta mi je to značilo", rekla je ona.
Nedugo nakon dodele "Zlatnih globusa", muzičarka i tekstopisac hitno je prebačena u bolnicu zbog zatajenja srca.
Lekari su joj ugradili privremeni pejsmejker i uveli je u veštačku komu, ali na žalost nije preživela.
Lizu Mari Presli u novom filmu "Prisila" Sofije Kopole, zasnovanom na memoarima njene majke, glumi Emili Mičel.
Pako Raban
Čuveni modni kreator Pako Raban preminuo je 3. februara u 88. godini u Portsalu u Francuskoj. .
Raban, koji je stekao međunarodnu slavu 1960-ih, povukao se iz mode 1999. i retko se pojavljivao u javnosti.
Iako je najpoznatiji po metalnim kreacijama, Raban je prvu kolekciju napravio od plastike i predstavio je 1966.
profimedia
"12 nenosivih haljina od savremenih materijala" šokirala je francusku javnost, ali su Amerikanci bili oduševljeni.
Nošen duhom eksperimentisanja šezdesetih, Raban se sa plastike prebacio na metal, papir, dugmiće i krzno, oblačeći zvezde kao što su Mia Farou, Odri Hepbern i Džejn Fonda.
Iako njegove kreacije nisu bile tradicionalne, sebe je smatrao "klasičnim kreatorom". Ipak, kroz njegovu "svemirsku" estetiku, mnogi su ga videli kao vizionara i futuristu.
Iako ga neki znaju i po predviđanjima smaka sveta i Trećeg svetskog rata, najpoznatiji je ipak po parfemima, koji su među najprodavanijim u svetu. Dragocene bočice "Black XS", "Invictus", "Ultraviolet", "Million", "Olympea" i mnogih drugih parfema s njegovim potpisom našle su se u potrošačkim korpama miliona ljudi širom sveta.
Džulijan Sends
Glumac Džulijan Sends nastradao je tokom planinarenja na San Gabrijel planinama u januaru, a iako su njegovi posmrtni ostaci pronađeni, uzrok njegove smrti nikada zvanično nije potvrđen.
Loši vremenski uslovi otežavali su potragu koja je trajala mesecima, a telo su pronašli planinari gotovo pola godine kasnije.
Rođen 1958. Džulijan Sends stekao je reputaciju neustrašivog i ekscentričnog glumca, koji je voleo prirodu, koliko i umetnost.
Tanjug/AP/Richard Shotwell
"Tražio sam nešto egzotično, stvari koje bi me izmestile iz mene samog. Mislim da sam sam sebi pomalo dosadan", rekao je za Gardijan 2018.
Sendsa je proslavila uloga fotografa Džona Svajna u Oskarom nagrađenom filmu "Polja smrti" iz 1984. kao i u "Sobi s pogledom" u kom je igrao uz Helenu Bonam Karter.
Kasnije se preselio u Los Anđeles i dobio uloge u ostvarenjima "Veštac" i "Arahnofobija", kao i u eksperimentalnim filmovima Majka Figisa i Darija Argenta.
Poslednja uloga koja će biti upisana u njegovoj biografiji je glavna rola u još neobjavljenom hororu "The Piper".
Sends, koji je voleo planinarenje, svojevremeno je rekao za Gardijan da je "najsrećniji kada je blizu vrha planine u veličanstveno hladno jutro".
Iza njega je ostala supruga Jevgenija Citkovic s kojom je bio u braku od 1990. i troje odrasle dece.
Vilijam Fridkin
Vilijam Fridkin, jedan od najpoznatijih režisera tzv. Novog Holivuda, koji se proslavio sa filmovima "Isterivač đavola" i "Francuska veza", preminuo je 7. avgusta u Los Anđelesu. Imao je 87 godina.
Zajedno sa Piterom Bogdanovićem, Frensisom Fordom Kopolom i Halom Ešbijem, Fridkin je 1970-ih bio predvodnik filmskih stvaralaca koji su vratili prestiž Holivudu, nakon dekade stagnacije kada su najbolji filmovi dolazili iz drugih krajeva sveta. Kombinujući svoje iskustvo na televiziji, posebno u dokumentarnom filmu, sa najsavremenijim stilom montaže, Fridkin je uneo veliku energiju u žanrove horora i policijskih trilera za koje se specijalizovao.
Tanjug/AP/Alessandra Tarantino
"Francuska veza" (1971) je bila neverovatno brza i moralno kompleksna filmska priča, snimljena u stilu nalik dokumentarcu. Ovaj film sadrži i jednu od opravdano najpoznatijih sekvenci jurnjave automobila, koju su godinama kasnije imitirali mnogi drugi režiseri. Film je osvojio nekoliko Oskara, uključujući one za najbolji film, reditelja i glumca (Džin Hekmen) i presudno uticala na sve policijske filmove i serije nastale narednih decenija.
Posle tog uspeha, usledio je još jedan i to sa hororom "Isterivač đavola" (1973), koji je zaradio neverovatnih 500 miliona dolara širom sveta i, zajedno sa "Kumom", započeo eru blokbastera. U pitanju je adaptacija romana Vilijama Pitera Blatija o demonskoj opsednutosti jedne tinejdžerke.
Film je Fridkinu doneo drugu nominaciju za Oskara za najbolju režiju.
Do kraja sedamdesetiih Fridkin je snimio i avanturistički triler "Sorcerer" (1997), "Cruising" (1980), "Živeti i umreti u Los Anđelesu" (1985), "Rules of Engagement" (2000) i "Killer Joe" (2011).
Džejn Birkin
Francuska pevačica i glumica Džejn Birkin preminula je 16. jula u Parizu u 76. godini.
Sa Seržom Genzburom otpevala je poznatu hit-numeru "Je t'aime moi non plus" koju je Genzbur inicijalno napisao za Brižit Bardo, svoju tadašnju ljubavnicu i planirao je i da je otpeva sa njom.
Međutim, ovu kontroverznu i popularnu pesmu koja će postati svetski hit i predmet skandala, Genzbur je na kraju ipak otpevao i snimio sa Džejn Birkin.
profimedia
Uslediće pet albuma koje je Genzbur pisao za Džejn Birkin, čak i posle njihovog razvoda 1990. godine.
"Meni uvek teško pada da odem jer sam ispunjena kajanjem, čak i ako znam da sam po sto puta u pravu što sam odlučila da odem", rekla je Džejn Birkin o razvodu sa Genzburom u dokumentarcu posvećenom njenom životu i karijeri.
Birkin je u septembru 2021. godine imala blaži oblik moždanog udara zbog čega je bila primorana da otkaže nekoliko koncerata, a nastupi su otkazani i prošlog marta nakon što je doživela prelom lopatice.
Iako je njen povratak na scenu zakazan za maj ove godine ponovo je morao da bude odložen zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja.
Rakel Velč
Američka glumica Rakel Velč, zaslužna za utiranje puta za moderne akcione heroine u holivudskim filmovima, preminula je 15. februara u 82. godini.
Džo-Rakel Tehada, kako joj je pravo ime, rođena je 1940. u Kaliforniji, gde je pobedila na takmičenju za tinejdž mis, a kasnije počela da radi na televiziji kao voditeljka vremenske prognoze.
AP/Laurence Harris
Razvedena majka dvoje dece vratila se u Kaliforniju 1964, i dobila dve manje uloge u filmu Kuća nije dom (1964) i "Roustabout", mjuziklu u kojem je glavnu ulogu igrao Elvis Prisli.
Slavu je stekla dve godine kasnije, ulogama u filmovima "Fantastično putovanje" (Fantastic Voyage) i "Milion godina pre nove ere". U ovom filmu-fantaziji, Velč je izgovorila samo par rečenica, ali reklamni snimci na kojima je odevena samo u oskudni bikini od jelenje kože doneli su joj titulu glavne pin-ap devojke ovog doba. Velč je želela da se otrese tog imidža i govorila da se oseća nelagodno zbog načina na koji je javnost doživljava, a tom temom bavila se i u memoarima "Rakel: ne samo dekolte".
Njena karijera trajala je duže od pet decenija. Nastupila je u više od 30 filmova i 50 televizijskih serija.
Među najpoznatijim filmovima je uloga ljubavnice Frenka Sinatre "Dama u cementu" (Lady in Cement) iz 1968, i dve godine kasnije, transrodne heroine u Majri Brekenridž.
Za ulogu žene u vrtlogu problema sa mentalnim zdravljem u TV filmu "Pravo na smrt" (Right to Die) iz 1987. nominovana je za nagradu Zlatni globus.
Kasnije je pokrenula sopstvenu liniju perika, nakita i kozmetičkih proizvoda.
Majkl Gambon
Britanski glumac ser Majkl Gambon, poznat po ulozi Dambldora u filmovima o Hariju Poteru, preminuo je 27. septembra u 82. godini.
Gambon je započeo glumačku karijeru sa Lorensom Olivijeom kao jedan od prvobitnih članova Kraljevskog nacionalnog teatra. Tokom šest decenija duge karijere, dobio je tri nagrade Olivije, dve nagrade Udruženja filmskih glumaca i četiri BAFTA nagrade.
Tanjug AP/Joel Ryan, File
Kraljica Elizabeta II ga je 1999. proglasila vitezom za zasluge u drami.
Na filmu je debitovaou "Otelu", 1965 godine, a igrao je pored ostalih u filmovima "Kuvar, lopov, njegova žena i njen ljubavnik", "Krila goluba", "Kraljev govor" i "Kvartet".
Posebno se proslavio ulogom Albusa Dambldora u seriji filmova o Hariju Poteru od 2004. do 2011. godine, zamenivši pokojnog Ričarda Harisa.
Komentari (0)