Revolucionarni uspeh naučnika: Stvoreni veštački ljudski embrioni iz matičnih ćelija

U revolucionarnom poduhvatu britanskih i američkih istraživača prvi put su stvoreni veštački ljudski embrioni uz pomoć matičnih ćelija. U ovom postupku, koji nije zahtevao upotrebu spermatozoida i jajne ćelije naučnici su dobili embrione koji podsećaju na prirodne rane faze ljudskog razvoja i mogu pružiti dragocen uvid u uticaj genetičkih poremećaja i bioloških uzroka višestrukih spontanih pobačaja.

Međutim, ovaj rad otvara i ozbiljna etička i pravna pitanja, budući da takva vrsta laboratorijskih eksperimenata trenutno nije uređena zakonom u većini zemalja.

Dobijeni embrioni nemaju kucajuće srce, niti moždani zametak, ali imaju ćelije koje bi obično formirale placentu, žumančanu kesu i sam embrion. 

Profesorka Magdalena Žernicka Gec sa Univerziteta u Kembridžu opisala je rad u plenarnom obraćanju na sastanku Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija održanog u Bostonu.

"Možemo stvoriti ljudske modele slične embrionima reprogramirajući embrionalne matične ćelije", rekla je naučnica.

profimedia

Još nije poznato da li bi i kada tavki embrioni mogli da se koriste u kliničkim uslovima, budući da bi bilo protivzakonito da se usade u matericu pacijentkinja, a nije poznato ni da li takve strukture imaju potencijal da nastave sa razvojem nakon najranijih faza razvoja.

Međutim, naučnici smatraju da bi zahvaljujući njima mogli da razumeju period razvoja koji je do sada bio "nevidljiv" za istraživanje.

Robin Lovel-Bedž, šef odseka za matične ćelilje i razvojnu genetiku na Fransis Krik institutu u Londonu rekao je da "ako stvarno modelirate normalan ljudski embrionalni razvoj koristeći matične ćelije, možete dobiti užasno mnogo informacija o tome kako počinjemo razvoj, šta može poći naopako, a da ne morate da koristite rane embrione za istraživanje".

Prethodno, Žernicka-Gec i njen tim, kao i rivalska grupa na Vajcman institutu u Izraelu pokazali su da bi matične ćelije miševa mogle da se same sebe sastavljaju u rane strukture nalik embrionima sa crevnim traktom, počecima mozga i srcem koji kuca.

Od tada, počela je trka da se ovaj rad prebaci na ljudski model, a nekoliko timova je uspelo da replicira najranije faze razvoja.

Detalji o ovom istraživanju u kom su učestvovali Kembridž i Tehnološki univerzitet u Kaliforniji, tek treba da budu objavljeni u naučnom časopisu, ali Žernicka Gec je ispričala da su embrione razvijali do tačke koja je ekvivalentna četrnaestom danu razvoja prirodnog embriona. 

Strukture od kojih je svaka razvijena iz po jedne embrionalne matične ćelije, dostigla je stadijum poznat kao gastrulacija, u kom umesto slojeva, počinju da dobijaju razgraničene ćelije i postavljaju se osnove tela. U ovoj fazi još nema srca koje kuca, creva, niti moždanog zametka, ali su prisutne primordijalne ćelije od kojih kasnije nastaju jajne ćelije i spermatozoidi.

"Naši ljudski modeli su prvi troslojni modeli ljudskog embriona sa specifičnim amnionskim ćelijama i gonocitom, kao i prethodnicima jajnih ćelija i spermatozoida. Prelepi su i stvoreni u potpunosti od embrionalnih matičnih ćelija", rekla je Žernicka Gec za Guardian.

profimedia

Ovo postignuće naglašava koliko je naučni napredak u ovom polju daleko prevazišao postojeće zakonodavstvo, pa se naučnici iz Velike Britanije i drugih krajeva sveta već organizuju kako bi napravili dobrovoljne okvire za rad na ovom polju.

"Ako je namera da ovi modeli budu slični normalnim embrionima, onda bi trebalo da se isto i tretiraju", rekao je Lovel-Bedž. "Trenutno ih nema u zakonima. To ljude zabrinjava", dodao je on.

Takođe postoje značajna neodgovorena pitanja vezana za to da li ove strukture, barem u teoriji imaju potencijal da se razviju u živa bića. Sintetički ambrioni miša su prema naučnim izveštajima bili gotovo identični prirodnim embrionima, ali kada su ugrađeni u materice ženki miša, oni se nisu razvili u žive životinje. 

U aprilu su naučnici iz Kine stvorili sintetičke embrione od ćelija majmuna i ugradili ih u materice odraslih ženki od kojih su neke pokazale rane znake graviditeta, ali nijedna trudnoća nije trajala duže od nekoliko dana.

Naučnici kažu da nije poznato da li je granica za duži razvoj čisto tehničke prirode ili je reč o fundamentalnim biološkim uzrocima, ali taj nepoznati potencijal stvara potrebu za stvaranjem adekvatnih zakona kojima bi polje ovog istraživanja bilo istraženo.