"Misteriozni" mlaz svetlosti usmeren ka Zemlji je rezultat aktivnosti crne rupe, smatraju naučnici

Ranije ove godine, astronomi su pratili podatke iz jednog istraživanja svemira u Opservatoriji Palomar u Kaliforniji. Otkrili su neobičan bljesak na delu neba gde takva svetlost nije primećena noću. Grubim proračunom, došli su do zaključka da ovaj bljesak ima jaču svetlost nego hiljadu triliona Sunaca.

Tim predvođen istraživačima iz NASA, Kalteka i drugih laboratorija, objavio je svoje otkriće u astronomskom biltenu, gde je signal privukao pažnju astronoma širom sveta. Tokom narednih nekoliko dana, više teleskopa se fokusiralo na signal kako bi se prikupili dodatni podaci na više talasnih dužina u rendgenskom, ultraljubičastom, optičkom i radio opsegu, i kako bi se videlo šta bi moglo da proizvede tako veliku količinu svetlosti.

Astronomi američkog MIT-a zajedno sa svojim saradnicima utvrdili su najverovatniji izvor signala. U studiji u magazinu "Nature Astronomy", navodi se da signal nazvan "AT 2022cmc" verovatno dolazi od mlaza materije koji izlazi iz supermasivne crne rupe brzinom sličnoj brzini svetlosti. Oni veruju da je mlaz svetlosti zapravo proizvod crne rupe koja je iznenada počela da proždire obližnju zvezdu, oslobađajući pritom ogromnu količinu energije, stoji na sajtu MIT.

Astronomi su primetili druge takve "događaje plime i oseke" u kojima je zvezda u prolazu rastrzana od strane privlačnih sila crne rupe. "AT 2022cmc" je do sada najsvetliji primećen fenomen tog tipa i ujedno najudaljeniji ikada otkriven -  oko 8,5 milijardi svetlosnih godina.

Ali, kako se tako dalek događaj mogao sjajno videti na "našem" nebu?

Naučnici kažu da je mlaz crne rupe možda usmeren direktno ka Zemlji, čineći da se signal bude svetliji nego da je mlaz usmeren u nekom drugom pravcu. Taj efekat zove se "Dopler pojačanje" i sličan je pojačanom zvuku sirene koju čujemo u prolazu.

"AT 2022cmc" je četvrti fenomen ovog tipa otkako "Dopler pojačanje" uopšte otkriveno, i prvi takav događaj koji je primećen od 2011. godine. Kako je učestala upotreba snažnijih teleskopa, naredne godine se očekuje otkriće još ovakvih fenomena koji mogu rasvetliti kako supermasivne crne rupe rastu i oblikuju galaksije oko sebe.

Skoro kao brzina svetlosti

"Znamo da postoji jedna supermasivna crna rupa po galaksiji i da su se formirale veoma brzo u prvih milion godina univerzuma. To nam govori da se hrane veoma brzo, iako ne znamo kako taj proces hranjenja funkcioniše, pa bismo na ovaj način mogli da saznamo više o tome", rekao je koautor studije Mateo Lukini, sa Kavli instituta za astrofiziku i svemirska istraživanja univerziteta MIT. 

Nakon početnog otkrića fenomena "AT 2022cmc", Lukini i njegov kolega Diradž Pašam su se fokusirali na signal koristeći rendgenski teleskop koji radi na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

"Stvari su izgledale prilično normalno prva tri dana. Onda smo ga pogledali rendgenskim teleskopom i otkrili da je izvor bio previše svetao. Ovaj konkretni događaj bio je 100 puta snažniji od najmoćnijeg naknadnog sjaja gama zraka. Bilo je to izuzetno", kaže Pašam. 

Naučnici su zatim prikupili podatke sa drugih drugih rendgenskih, radio, optičkih i UV teleskopa i pratili su aktivnost signala u narednih nekoliko nedelja. Najznačajnije svojstvo koje su primetili bila je ekstremna osvetljenost signala u rendgenskom opsegu. Sumnjali su da ekstremna rendgenska aktivnost mora biti pokrenuta "epizodom ekstremnog nagomilavanja" - događajem koji generiše ogroman disk koji se uzburkava, kao što je slučaj plime i oseke, u kom "pojedena" zvezda stvara vrtlog krhotina dok pada u crnu rupu.

Zaista, tim je otkrio da je rendgenski sjaj "AT 2022cmc" uporediv sa prethodnim sličnim fenomenima, mada je znatno svetliji od njih. Istraživači su se pitali koliko brzo se mlaz mora kretati da generiše tako svetao signal, a da bi odgovorio na ovo, Lukini je modelirao podatke signala, pretpostavljajući da je događaj uključivao mlaz koji je usmeren ka Zemlji.

"Otkrili smo da je brzina mlaza jednaka 99,99 odsto brzine svetlosti", kaže Lukini.

Da bi proizvela tako intenzivan mlaz, crna rupa mora biti u izuzetno aktivnoj fazi - što Pašam opisuje kao "ludilo hiperhranjenja".