Igre 
Naučnici otkrili zašto majmuni ne mogu da govore, tvrde da imaju "dodatak" u grlu koji ljudi nemaju
Komentari27/08/2022
-09:54
Ljudska vrsta dovoljno se razvila da dobije moć govora, dok su naši "evolutivni rođaci" majmuni ostali na nivou kada komuniciraju kricima, uzvicima i drugim zvukovima. Pitanje zbog čega se to desilo dugo je zbunjivalo naučnike, koji su smatrali da je anatomija majmuna glavni razlog zbog kog ne mogu da govore kao i ljudi.
Do sada, istraživači nisu mogli u potpunosti da odgovore na pitanje šta se tačno dogodilo tokom ljudske evolucije što nam je omogućilo da govorimo dok majmuni to ne mogu, s obzirom na to da naši organi za govor izgledaju skoro identično kao kod drugih primata.
Nova studija objavljena u četvrtak u časopisu "Sajens", međutim, tvrdi da ima odgovor, koji je mnoge iznenadio. Analizirajući ždrelo kod 43 vrste primata, tim istraživača uglavnom iz Japana otkrio je da svi primati koji nisu ljudi, od orangutana do šimpanzi, imaju "dodatak" u grlu koji ljudi nemaju.
Sposobnost govorenja i razvoja jezika
I ljudi i drugi primati proizvode zvuke tako što guraju vazduh kroz grkljan, uzrokujući tako vibriranje tkiva. Majmuni, međutim, imaju dodatak - tanak sloj tkiva poznat kao "vokalne membrane".
U poređenju sa majmunima, otkriveno je da ljudima nedostaje ova vokalna membrana, odnosno mali mišić iznad glasnih žica - kao i strukture u ždrelu nalik balonima, koje majmuni koriste da proizvode glasne zvuke za koje ljudi nisu sposobni, prenosi Euronews.
Prema istraživačima, ljudi su tokom vremena izgubili ovo dodatno vokalno tkivo. To je na neki način pojednostavilo i stabilizovalo zvuke koji izlaze iz našeg grla, pa smo vremenom razvili sposobnost govora, kao i složene jezike.
Majmuni, s druge strane, i dalje imaju vokalne membrane koje im zapravo ne dozvoljavaju da kontrolišu infleksiju i registar svog glasa, i da imaju jasne i stabilne vibracije glasnih žica.
Povezane vesti
"Paradoksalno, povećana složenost ljudskog govornog jezika je tako pratila pojednostavljenje naše anatomije ždrela", kaže studija.
Komunikacija putem znakovnog jezika
Nejasno je kada su ljudi izgubili ova dodatna tkiva koja su još uvek prisutna kod majmuna, pošto meka tkiva u ždrelu nisu sačuvana u fosilima, a istraživači su mogli da proučavaju samo žive vrste.
Znamo da se to moralo dogoditi negde nakon što se loza Homo sapiensa odvojila od ostalih primata, pre nekih šest ili sedam miliona godina.
Činjenica da majmuni nisu razvili sposobnost da govore kao ljudi, ne znači da nisu u stanju da jasno komuniciraju jedni sa drugima.
Iako im vokalna anatomija ne dozvoljava da formiraju samoglasnike i prave reči, primati koji nisu ljudi imaju složen sistem komunikacije zasnovan prvenstveno na govoru tela, a ne na usmenim zvucima.
Pored toga, majmuni su pokazali i da mogu da komuniciraju sa ljudima, jer su istraživači u brojnim eksperimentima uspeli da nauče majmune da to čine.
Gorila Koko, na primer, postala je poznata po tome što je mogla da koristi više od 1.000 pokreta rukom koji pripadaju znakovnom jeziku, dok je bonobo Kanzi navodno mogao da komunicira pomoću tastature.
Povezane vesti
Komentari (0)