Zvečarke su naučile da "prevare" prolaznike i učine im se bližim nego što zapravo jesu

Zvečarke menjaju svoje "zvečanje" kada im se približi potencijalna pretnja, a nagli prelaz na visokofrekventni režim rada čini da slučajni prolaznici pomisle da su im zmije bliže nego što zapravo jesu, otkrili su naučnici.

"Naši podaci pokazuju da zvučno oglašavanje zvečarki koje se interpretira već decenijama kao jednostavan zvučni signal upozorenja o prisustvu zmije, zapravo predstavlja mnogo precizniji vid komunikacije između različitih vrsta", kaže autor istraživanja Boris Šagno sa Karl-Francens univerziteta u Gracu, koje je nedavno objavljeno u naučnom časopisu "Current Biology".

Zvečarke energično tresu svoj rep, kako bi upozorile druge životinje (i čoveka) na svoje prisustvo. Šagno je došao na ideju da bliže ispita ovaj fenomen, kada je prilikom posete jednom prihvatilištu za divlje životinje primetio da zvečarka energičnije trese svoj rep kada joj prilazi, a da ga usporava, kada se on odmiče.

Na osnovu toga je sa timom sproveo eksperimente kojima su utvrdili da se frekvencija zvečanja naglo povećava za oko 40 Hz kada zvečarka primeti da joj se neko približava.

Dodatni eksperimenti pokazali su da zmije adaptiraju frekvenciju u zavisnosti od brzine kojom se kreće potencijalna pretnja, a da ne zavise toliko od visine i građe prolaznika.

"Zmije ne zveče samo da bi oglasile svoje prisustvo, nego su evoluirale do vrlo inovativnog rešenja: zvučnog sistema upozoravanja, sličnog onog koje imaju automobili, za vožnju u rikverc. Evolucija je nasumičan proces, a ono što možemo interpretirati iz današnje perspektive kao elegantan dizajn je zapravo ishod više hiljada susreta zmija i velikih sisara. Zvečanje zmija evoluiralo je paralelno sa slušnom percepcijom sisara po principu pokušaja i pogreške, omogućavajući preživljavanjem onim zmijama koje su bile najuspešnije u izbegavanju da neko na njih stane", kaže Šagno.

Priredila: S. R.