Nova era eksperimenata: CERN ponovo pokreće akcelerator čestica

Eksperimenti se ponovo pokreću u sklopu Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), kod Ženeve u Švajcarskoj.  Posle tri godine nadogradnje i održavanja, istraživanje će se ponovo nastaviti u akceleratoru čestica, Velikom hadronskom sudaraču (LHC), ali ovog puta novim, jačim intenzitetom.

Klaudio Bortolin, koji radi u CERN-u 12 godina i obrazuje učenike u italijanskim školama putem svoje komunikacione platforme "PassioneScienza", govorio je za Euronews o Velikom hadronskom sudaraču.

Šta će se tačno događati?

"Nastavlja se prikupljanje podataka u okviru eksperimenata, pa se tako CERN programi fizike mogu ponovo pokrenuti", rekao je Bortolin.

"Proći ćemo kroz različite faze LHC-a: od ubrizgavanja tri snopa protona do deklaracije stabilnih snopova koji prolaze kroz druge međuoperacije, koje dovode do optimizacije snopova da bi imali stabilne kolizije u narednim satima", dodao je.

Koja je svrha ovakvog istraživanja, zašto je ono toliko važno za nauku?

Univerzum je i dalje pun otvorenih pitanja, ovo su neverovatno prosperitetne godine otkrića i napretka u oblasti kosmoloških istraživanja (tj. gravitacionih talasa), ističe Bortolin.

"Fizika čestica opisuje beskonačno male stvari, kao i ono što se dešava unutar osnovnih 'građevinskih blokova' koji čine atome, kao što su na primer elementarne čestice: elektroni, fotoni, kvarkovi, bozoni i sile sa kojima su u interakciji. Tu je napisana istorija Univerzuma, i to bismo voleli da otkrijemo", kaže on.

Šta se naučnici CERN-a nadaju da će razumeti u ovoj novoj eri sudara čestica?

"Mi smo 4. jula proslavili deset godina od objave otkrića Higsovog bozona. Poslednjih godina smo izmerili neke od njegovih karakteristika, ali put do detaljnog opisa njegovih osobina je još dug i moraćemo da ga ispitamo mnogo puta u narednih nekoliko godina da bismo 'uhvatili' one najređe odlike", naglasio je sagovornik Euronews.

"S druge strane, Higsov bozon je odigrao ključnu ulogu u prvim trenucima nakon Velikog praska, pa tako ima mnogo toga da nam ispriča. Zatim, postoji ono što se zove fizika izvan Standardnog modela", dodao je. 

Po njegovim rečima, posmatranje novih i nepredviđenih čestica u modelu je jedan od ciljeva programa ATLAS i CMS. Porgram ALICE mora da nastavi sa ispitivanjem ponašanja kvark-gluonske plazme - to je ekstremno stanje materije gde kvarkovi i gluoni nisu vezani s drugim česticama.

"Dalje, LHCb nastavlja istraživački program o asimetriji materije i antimaterije koji je takođe nedavno doveo do demonstracije postojanja egzotičnih čestica kao što su tetre i pentakvarkovi", kaže Bortolin.

Kakva je veza između fizike čestica i velikih misterija našeg univerzuma?

"Organizacija CERN daje fundamentalni doprinos razumevanju zakona koji su upravljali funkcionisanjem Univerzuma u ​​prvim trenucima njegovog nastanka", kaže Bortolin.

"Zašto u Univerzumu postoji samo materija, a antimaterija je nestala, pitanje je bez odgovora, ali samo naše postojanje je direktna posledica ovog nepoznatog fenomena", dodaje.

Kako zaključuje, "CERN zajedno sa istraživanjima u astronomiji i astrofizici daje ključni doprinos poznavanju prošlosti Univerzuma, i ko zna, možda i njegovoj budućoj evoluciji".