Igre 
Anketa među stručnjacima: Šest od 10 smatra da će temperatura porasti za najmanje tri stepena Celzijusa do 2100. godine
Komentari14/11/2021
-19:20
Anketa koju je među autorima IPCC izveštaj sproveo ugledni naučni časopis Nature razotkriva njihove stavove o budućem porastu srednje globalne temperature.
U Šestom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) navodi se da je razmera promena koje su zabeležene u celom klimatskom sistemu tokom post-industrijskog razdoblja nezabeležena vekovima ili čak hiljadama godina unazad. Autori, vodeći eksperti relevantnih oblasti, tvrde da "ne postoji nikakva sumnja da je ljudski uticaj zagrejao atmosferu, okeane i zemljište" i da sutrašnjica naša planete zavisi od toga da li će čovečanstvo krenuti putem niskih ili visokih emisija.
Koje su njihove prognoze o porastu srednje globalne temperature do 2100. godine, kako se osećaju povodom budućnosti života na Zemlji izmenjene klime i da li klimatske promene utiču na njihove velike životne odluke poput selidbe i potomstva, neki od najznačajnijih klimatskih naučnika danas otkrili su u anketi koju je u septembru sproveo ugledni naučni časopis Nature.
Negativne projekcije
Ukoliko se povećane kratkoročne i dugoročne ambicije, iznete na ovogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, zaista i implementiraju, svet bi se, prema projekcijama Međunarodne agencije za energetiku, zagrejao za 1,8 odsto u odnosu na predindustrijsko doba. Autori IPCC izveštaja su, ipak, većinski skeptični prema tome da će međunarodna zajednica i vlasti zemalja sprovesti svoje reči i politička obećanja u delo.
Šest od deset ispitanika pretpostavlja da će srednja globalna temperatura do kraja veka porasti za najmanje 3 stepeni Celzijusa, što je daleko više u odnosu na ono čemu se teži u nadaleko poznatoj konstrukciji iz Pariskog sporazuma: znatno ispod 2 stepena Celzijusa.
S njima su saglasne i stručnjakinje u oblasti meteorologije, vanredne profesorke sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Mirjam Vujadinović Mandić i dr Ana Vuković Vimić.
Prema mišljenju Vujadinović Mandić, srednja globalna temperatura u narednih 80 godina porašće za između 3 i 3,5 stepeni Celzijusa.
Povezane vesti
"Kada kažete da trenutne politike i nacionalni doprinosi obećavaju nešto, to je kao da ništa niste rekli. Obećanja i planovi znače tek kada se ispune. Verujem da će razvijene zemlje, koje već sada okreću ekonomiju ka obnovljivim izvorima energije i stavljaju u fokus temu mitigacije, ostvariti svoje ciljeve, ali pitanje je šta će biti sa onima koje svoj razvoj oslanjaju na fosilna goriva", obrazložila je Mirjam.
"Mislim da će temperatura, uz ostvarivanje mogućih ciljeva umanjivanja neto emisija, porasti za oko 3 stepeni Celzijusa. Do 2 stepena Celzijusa zagrevanje će biti dosta brže. Zatim će sprovedene mere i kasnije uvedene mere imati sve primetnijeg efekta, ali će temperatura nastaviti da raste sporije", konstatovala je Vuković Vimić.
Naučnici veruju da živimo u vreme klimatske krize
U anketi Nature-a je učestvovalo oko 92 od ukupno 233 autora IPCC izveštaja, odnosno oko 40 odsto njih.
Čak 88 odsto ispitanika smatra da se svet nalazi u klimatskoj krizi, a 82 odsto očekuje da će u toku svog života posvedočiti katastrofalnim posledicama klimatskih promena. Utemeljenost njihovih očekivanja potvrdilo je i nedavno istraživanje o neravnomernoj međunegeracijskoj raspodeli efekata porasta srednje globalne temperature: ako su mlađi od 40 godina, doživeće daleko više vremenskih ekstrema od svojih roditelja.
Probuđena svešću o rastućoj razornosti i sveobuhvatnosti globalnog zagrevanja, takozvana eko-anksioznost sve je zastupljenija među mladima uzrasta od 16 do 25 godina, saopštili su nedavno istraživači. Najčešća osećanja koja u njima bude klimatske promene jesu tuga, strah, bes i nemoć. Zebnju omladine deli i više od 60 odsto autora IPCC izveštaja koji su naveli da su iskusili negativne emocije prouzrokovane zabrinutošću povodom klimatskih promena.
Deo naučnika je s globalnim zagrevanjem na umu preispitao bitne životne odluke: gde će živeti (41 odsto), šta će jesti, kako će putovati i koja prevozna sredstva će koristiti (21 odsto) i da li će imati decu (17 odsto).
Prema navodima samog naučnog časopisa Nature, njihova nova analiza ima određene manjkavosti, koje se tiču pre svega toga što ne obuhvata stavove ostalih 60% autora IPCC izveštaja. Dva naučnika obratila su se redakciji zbog brige da studija u fokus stavlja mišljenje naučnika, a ne nauku.
Povezane vesti
Pozitivni signali
Uprkos zamerkama, nalazi studije Nature-a pružaju delimičnu perspektivu značajnog dela Međuvladinog panela za klimatske promene na globalno zagrevanje koja zapravo nije toliko sumorna kao što se na prvu loptu možda čini.
Od prvog do šestog izveštaja povećao se udeo naučnika sa globalnog juga među autorima Međuvladinog panela za klimatske promene. Čak 80 odsto ispitanika slaže se da su u kreiranju IPCC izveštaja zastupljeni stručnjaci iz svih zemalja.
Najznačajniju ulogu Međuvladinog panela za klimatske promene naučnici vide u prenošenju naučnih saznanja građanima i donosiocima odluka (41 odsto) i sistematizaciji dokaza (29 odsto). Ne sme se zanemariti ni to što podržavaju oblikovanje internacionalne i nacionalne politike (16 odsto), obezbeđuju relevantan izvor informacija (15 odsto) i kroz rigorozan proces donose zaključke utemeljene na ogromnoj količini podataka (14 odsto).
Povezane vesti
Oko 20 odsto naučnika uvereno je da ćemo uspeti da ispunimo ciljeve Pariskog sporazuma, dok četiri odsto polaže nade u postizanje najambicioznije težnje od svih: zauzdavanje porasta srednje globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, koju su mnogi otpisali još davne 2015. godine.
Od realizacije planova, implementacije dogovora, povećanja ambicija i sveopšte odlučnosti sveta da okonča korišćenje fosilnih goriva u korist obnovljivih izvora energije, zavisi da li će se tačnim ispostaviti mišljenje 60 odsto naučnika koji projektuju porast srednje globalne temperature između 3 i 4 stepeni Celzijusa ili 4 odsto onih najoptimističnijih.
Preporuka za vas
Komentari (0)