Zašto je metan bio u fokusu na Samitu o klimatskim promenama u Glazgovu?

Komentari

Autor: Klima 101, Srđan Vejnović

13/11/2021

18:53

Zašto je metan bio u fokusu na Samitu o klimatskim promenama u Glazgovu?

Tanjug/AP/Alberto Pezzali - Copyright Tanjug/AP/Alberto Pezzali

veličina teksta

Aa Aa

Atmosferskog metana ima gotovo dvesta puta manje od ugljen-dioksida, ali njegov doprinos u ukupnom porastu temperature od predindustrijskog doba se procenjuje na jednu četvrtinu, dok se polovina pripisuje ugljen-dioksidu.

Među najznačajnijim događajima 26. konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Glazgovu (COP26) je postizanje dogovora kojim se više od 100 zemalja obavezalo da će smanjiti globalnu emisiju metana, gasa sa snažnim efektom staklene bašte. Države potpisnice ovog sporazuma su se dogovorile da će uložiti napore kako bi umanjile emisije metana za 30 procenata do 2030. u odnosu na nivoe zabeležene do 2020.

Pored SAD i EU, koje su prve pokrenule ideju, među potpinicima novog sporazuma su Brazil, Pakistan, Indonezija i Argentina čije su emisije metana u samom svetskom vrhu. Međutim Kina, Rusija i Indija koje su među pet najvećih emitera još nisu potpisale sporazum.

Metan je sve više u fokusu borbe protiv klimatskih promena

Pre šest godina u Parizu međunarodna zajednica se dogovorila oko zajedničkih ciljeva da se rast globalne prosečne temperature zadrži ispod 2 stepena Celzijusa, a da se stremi zaustavljanju na granici od 1,5 stepeni Celzijusa. Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija navodi da su proteklih pet godina bile najtoplije zabeležene još od 1850. što pokazuje da je neophodno uložiti dodatne napore kako bi se klimatske promene zadržale u ciljanom opsegu, piše Klima 101.

Prethodne međunarodne konferencije o klimatskim promenama su se fokusirale na emisiju ugljen-dioksida, glavnog nosioca globalnog porasta prosečne temperature od 1,1 stepen Celzijusa. Međutim, naučna zajednica poslednjih godina sve češće ukazuje na značajnu ulogu atmosferskog metana koji se u atmosferu jednim delom oslobađa prirodnim procesima, a većim delom zbog ljudskih aktivnosti. Ukoliko bi se uticalo da se antropogeni doprinos metana smanji, istraživanja pokazuju da bi to mogao biti presudan korak u brobi protiv klimatskih promena.

Sprovođenje novog sporazuma bi umanjilo rast prosečne globalne temperature za oko 0,2 stepena Celzijusa do 2050. godine. Ako bi se trenutno zacrtani cilj od 30 odsto smanjenja emisije metana u budućnosti povećao na 50 odsto mogao bi se sprečiti rast temperature od 0,3 stepeni Celzijusa već do 2040. odnosno 0,5 stepeni Celzijusa do 2100. godine, prema navodima Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC).

Glavni izazov ovom zadatku predstvalju finansije koje bi države morale da izdvoje za realizaciju neophodnih mera, ali kalkulacije govore da globalni benefit prevazilazi ukupne troškove. Istraživanje Ujedinjenih nacija pokazuje različite trenutne i dugoročne dobiti od smanjenja emisije metana, ne samo za klimatske promene, već i za poljoprivredu, očuvanje životne sredine i ljudsko zdravlje. Procenjeno je da bi godišnja ušteda na globalnom nivou iznosila oko 470 milijardi dolara.

Metan kraće traje, ali zadržava mnogo više toplote od ugljen-dioksida

Od početka industrijskog doba koncentracije metana u atmosferi su se gotovo udvostručile, a za ovako drastičan porast odgovoran je čovek. Prema izveštaju Globalne inicijative za metan, atmosferskog metana ima gotovo dvesta puta manje od ugljen-dioksida, ali njegov doprinos u ukupnom porastu globalne temperature od predindustrijskog doba se procenjuje na jednu četvrtinu, dok se polovina pripisuje ugljen-dioksidu.

Da bi se u potpunosti razumele razlike ova dva gasa sa efektom staklene bašte mora se zaći u neke osnovne fizičke i hemijske odlike atmosfere. Kada sunčeva svetlost dospe do Zemlje jedan deo svetlosne energije apsorbuju okeani i kopno, a deo se reflektuje nazad u svemir. Zarobljena energija sa površine se postepeno emituje u vidu infracrvenih talasa, koje mi možemo da osetimo kao toplotu. Ovi talasi bi neometano napustili atmosferu i nastavili put svemira da nije molekula poput ugljen-dioksida i metana, koji deo ovih talasa apsorbuju u sebe, i na taj način privremeno zadržavaju toplotu u atmosferi.

Metan, koji je petoatomski molekul, zbog svoje složenije hemijske strukture tokom perioda od 20 godina može da zadrži čak 84 puta veću količinu toplote nego ugljen-dioksid, koji je troatomski.

Međutim zbog iste hemijske složenosti metan krije "slabost" koja se u ovom slučaju može preokrenuti u našu korist. Ključ rešenja leži u brzini njegovog dekomponovanja – za razliku od ugljen-dioksida koji jednom emitovan u atmosferu može da se zadrži između 300 i 1000 godina metan se razloži za svega jednu deceniju.

Zbog te razlike ukoliko se uspori emisija ovog potentnog gasa sa efektom staklene bašte kupuje se više vremena za njegovu razgradnju, čime bi se njegova količina kroz samo par godina smanjila, a time i ukupni efekat koji ima na globalno zagrevanje.

Hipotetički, ako bi danas u potpunosti zaustavili emisiju metana njegova koncentracija bi vrlo brzo počela da se smanjuje do nivoa koji odgovara trenutnoj prirodnoj ravnoteži izvora i ponora. Suprotno tome, ugljen-dioksid emitovan tokom naših života, bez obzira na mere umanjivanja emisije ostaće da pravi problem generacijama u budućnosti.

Međunarodna agencije za energetiku procenjuje da antropogeni udeo čini oko 60 odsto ukupnih emisija. Uzgoj krava i pirinčana polja su vodeći izvori ovih emisija. Nakon poljoprivrede i stočarstva sledeći najveći emiteri su gasna i naftna industrija, dok nešto manji udeo dolazi od deponija i kanalizacije. Za prirodne emisije metana najzaslužnije su močvare, dok znatno manji udeo imaju vulkani, šumski požari i drugi prirodni procesi.

Veliki napredak u detektovanju curenja metana

Da bi sa sigurnošću odredili najveće emitere gasova sa efektom staklene bašte koristi se nekoliko satelita specijalizovanih za merenje njihovih atmosferskih koncentracija. Oni detektuju promene uz pomoć spektrometra, uređaja koji upoređuje svetlost sa Sunca sa onom koja se reflektuje sa Zemljine površine. Molekuli metana apsorbuju određene talasne dužine kao što je infracrveno zračenje, pa se mesta sa visokim koncentracijama ovog gasa lako uočavaju u satelitskim analizama.

Tako je ove godine 4. juna uz pomoć satelita primećeno curenje gasa na ruskom gasovodu ka zapadnoj Evropi. Uticaj koji izmerene količine gasa oslobođene tom prilikom imaju na rast prosečne globalne temeprature mogu se porediti sa efektom koji napravi 8.000 automobila u toku jedne godine. Primenom satelitske tehnologije u poslednje vreme je otkriven veliki broj curenja metana iz gasovoda i naftnih rafinerija, čime je dodatno osvetljena važnost ovog problema.

Rešenja postoje, treba ih primeniti

Dobra vest je da danas raspolažemo tehnologijom koja bi mogla da spreči većinu ovih emisija. Istraživanja sprovedena od strane Ujedinjenih nacija procenjuju da bi se u industriji nafte i gasa oko 80% preventivnih mera moglo implementirati bez troškova, dok bi čak neke donele i uštedu.

Istraživanja rađena u Kini, koja je jedan od najvećih proizvođača pirinča, su pokazala da bi se emisija metana mogla preoploviti isušivanjem pirinčanih polja tokom sezone rasta. Ovaj proces takođe povećava prinos i štedi vodu. Jedno drugo istraživanje iz Indije razvilo je nove sorte pirinča koje mogu da opstaju u sušnim poljima.

Smanjivanje emisija iz sektora stočarstva predstvalja veći izazov, ali istraživanja već daju neka potencijalna rešenja. Dobar primer je upotreba posebnih aditiva koja bi pomogla kravama da proizvode manje metana.

COP26 je postavio problem metana u ravan sa ugljen-dioksidom, a svetski lideri pokazuju da su shvatili njegov značaj. Uz dovoljne napore, uključivanje preostalih država, vođenje ispravnih klimatskih politika, uz već postojeće tehnologije i dalji razvoj istraživanja jasno je da bi se veliki uticaj metana na porast prosečne globalne temeperature mogao smanjiti, čime bi se u značajnoj meri približili postizanju cilja od 1,5 stepeni Celzijusa iz Pariskog sporazuma.