Reč nauke i preventivna medicina su ključ

Preventivna medicina trebalo bi da bude poseban program definisan u regulatornim okvirima, a zadatak nauke i medicine jeste da otkriju uzroke oboljevanja ili spreče da do njega dođe, saglasni su panelisti onlajn konferencije "Značaj nauke u donošenju odluka za građane u 21. veku“.

Na panelu u organizaciji kompanije Color Media Communications sagovornici su istakli i koliko je važno da se o ovim temama u 21. veku odluke donose na naučno zasnovanim činjenicama, a ne pretpostavkama.

Državni sekretar u ministarstvu zdravlja Vlade Republike Srbije, prof. dr Predrag Sazdanović, na otvaranju ove koneferencije rekao je da medicina napreduje jedino i isključivo ako je zasnovana na dokazima koji su proverljivi.

"Kada pričamo o nauci, možemo da razgovaramo o medicini zasnovanoj na dokazima. Na primeru pandemije - oni koji su verovali nauci su se vakcinisali, a sa druge strane oni koji imaju dileme to nisu učinili i obično traže irelevantne autoritete kako bi svoju sumnju opravdali“, kaže Sazdanović koji ističe da je suština medicine u svim oblicima u preventivnom delovanju.

"Na početku pandemije virusolozi su znali da se koronavirus neće toliko menjati u kratkom vremenskom periodu kao što je to slučaj sa virusima HIV, hepatitisom, pa čak i gripom. Međutim, ukoliko dugo puštamo da virus cirkuliše među enormno velikim brojem ljudi, dajemo mu statistički veću šansu da se on promeni“, rekla je Ana Banko, virusološkinja Instituta za mikrobiologiju i imunologiju.

Ističući da je vakcinacija prevencija, Banko kaže da se naučnici danas susreću sa paradoksom vremena u kome se očekivalo da nauka dođe do rešenja, a kada se konkretno rešenje i ponudi opet se javljaju otpori.

"Kada vi imate pacijenta sa karcinomom koji se bori za život, kao i danas obolele u kovid klinikama, to je za njih jedino rešenje. Prevencija je srž medicine, a to je da ne dođe do oboljevanja“, kazala je Banko.

Pored prevencije, postoje i oblici smanjenja štete koja je nastala usled rizičnog ponašanja gde je profesor Dejvid Svinor sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Otavi, ujedno ekspert iz oblasti smanjenja štetnosti, na primeru pušenja izneo podatak da godišnje oko osam miliona ljudi umre i to zbog duvanskog dima, a ne nikotina.

"Imamo mogućnost da motivišemo odrasle ljude koji bi inače nastavili da puše da dobiju nikotin na način koji ne podrazumeva sagorevanje, udisanje duvanskog dima. Uz pomoć činjenica moramo da radimo na smanjenju rizika i da sarađujemo sa onima koji su izloženi riziku, a ne da im govorimo samo kako da žive svoje živote“, istakao je Svinor.

“Ove godine se mnogo toga očekivalo od nauke i nauka je mnogo toga dala. Imamo zaista kvalitetne naučne institucije u zemlji, i za Srbiju se aspolutno zna u svetu” podvukla je Milica Đurić, direktorka Fonda za nauku Srbije. Ona je posebno istakla kako moramo gajiti sredinu gde će biti zanimljivo da se čita i o naučnim istraživanjima koliko se čita i o popularnim temama.

„Uspesi na internacionalnom nivou, ne samo kada su u pitanju publikacije već i rezultati, pokazuje da naša nauka prati medjunarodni trend", objasnila je direktorka Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, prof dr Snežana Pajović, koja je zaključila da nauka ne staje i da se aktivno radi na razvijanju preventivne medicine.

O tome kako na sve nas utiču društvene mreže govorila je Sanja Knežević, programska direktorka DCI koja kaže da imaju i negativno i pozitivno dejstvo.

"94 odsto mladih ljudi koristi društvene mreže kao izvor informisanja i to kao jedini izvor informisanja, i informacija koju plasiramo zaista dolazi do velikog broja ljudi”.

Učesnici konferencije saglasni su da je veoma važno da odluke donosimo na osnovu naučnih činjenica, pogotovo kada se radi o pitanjima poput vakcinacije, toga šta udišemo, jedemo, da li su zamene za cigarete zaista manje štetne.