Naučnici otkrili zašto je nekima iritantno da slušaju dok neko mljacka ili žvaće

Naučnici su novim istraživanjima utvrdili zašto svakodnevni i uobičajeni zvuci koji nastaju, žvakanjem, ispijanjem tečnosti ili disanjem mogu da budu toliko iritantni da nekog mogu da dovedu do ludila ili očaja. 

Mada zvuci zvakanja i mljackanja za trpezarijskim stolom gotovo nikome nisu omiljeni, osobama koje pate od mizofonije (osobe koje pate od ove bolesti mrze razne vrste zvukova) ti zvuci su izuzetno iritantni da mogu čak da ih razljute i razbesne ali i nateraju na ispoljavanje nasilja. 

Naučnici sa Univerziteta u Njukaslu otkrili su skeniranjem mozga da ljudi koji pate od mizofonije imaju jaču vezu u delu mozga koji obrađuje zvuke sa delom mozga zvanog premotor korteks koji kontroliše pokrete mišića usta i grla, prenosi Gardijan. 

Kada su mizofoničarima pustili zvuk repetiranja, skeniranjem je  utvrđeno da je deo mozga koji kontroliše usta i grlo postao izuzetno aktivan u odnosu na grupu volontera koji ne boluju od pomenute bolesti. 

Pixabay

Doktor Sukbinder Kumar, neurolog sa ovog fakulteta, kaže da se kod mizotoničara zvukom aktivira motorički deo u mozgu iako ta osoba samo sluša zvuk. Oni osećaju kao da zvuk pokušava da prodre u njih. 

Kumar i njegove kolege veruju da zvukovi okidači aktiviraju moždani sistem neurona. Ti neuroni se aktiviraju kada druga osoba pravi neke pokrete. Aktiviranjem neurona zvucima mizofoničari ne počinju silom da žvaću ili da gutaju. Ali naučnici veruju da mogu da dobiju poriv za tim. Doktor Kumar je objasnio da neki ljudi mogu da počnu da oponašaju zvukove koji ih iritiraju zato što im to u tom trenutku donosi mir ili vraća kontrolu nad osećajima koje u tom trenutku imaju.  

Ukoliko se rezultati novog istraživanja nađu u popularnim naučnim časopisima mogli bi da utabaju put za pronalaženje efektnijih terapija za lečenje mizofonije.

Kumar kaže da neuronski sistem može da se istrenira tako da osobe mogu da podvuku liniju između određenih zvukova koji ih izluđuju.

Podaci iz istraživanja studenata medicine govore da je samo u Velikoj Britaniji ove godine kod pacijenata otkriveno  da je oko 12 odsto imalo umerene simptome mizofonije dok je kod 0.3 odsto utvrđeno teško stanje. 

Tim Grifits, profesor kognitivne neurologije u Njukaslu i jedan od autora studije, kazao je da je cilj da se ovim istraživanjem istakne koliko je važno lečiti mizofoniju jer je to više od problema koji je u prostoj vezi sa obradom zvuka u mozgu.