NASA letelica nikad bliža Suncu: Šta je poenta misije i zašto se trudimo da "dodirnemo" zvezdu

NASA-ina svemirska letelica pokušava da napravi istoriju najbližim prilaskom Suncu ikada. Solarna sonda "Parker" započela je spuštanje u spoljašnju atmosferu naše zvezde, podnoseći brutalne temperature i ekstremnu radijaciju.

Tokom ovog vrelog preleta biće van komunikacije nekoliko dana, a naučnici će čekati signal, koji se očekuje 28. decembra u pet sati ujutru (GMT), kako bi videli da li je preživela.

Nada je da bi sonda mogla doprineti boljem razumevanju načina na koji Sunce funkcioniše.

Dr Nikola Foks, rukovodilac naučnih istražvanja u NASA-i rekla je za BBC da ljudi vekovima proučavaju Sunce, ali da se ne može doživeti atmosfera nekog mesta sve dok ga zapravo ne posetimo.

"I zbog toga ne možemo stvarno doživeti atmosferu naše zvezde, osim ako ne prođemo kroz nju"

Sonda "Parker" lansirana je 2018. godine i kreće se ka centru našeg solarnog sistema. Već je prošla pored Sunca 21 put, sve bliže, ali je danas zabeležila rekordnu blizinu.

Na svom najbližem pristupu, sonda se nalazi na 6,2 miliona kilometara (3,8 miliona milja) od površine naše zvezde.

Premda to ne zvuči blizu, dr Foks je to postavila u malo drugačiju perspektivu.

"Mi smo 93 miliona milja daleko od Sunca, tako da ako postavimo Sunce i Zemlju na jedan metar udaljenosti, 'Parker' je na četiri centimetra od Sunca - to je blizu"

Sonda će morati da izdrži temperature od 1.400 stepeni Celzijusa i radijaciju koja može oštetiti elektroniku na brodu. Zaštićena je štitom debljine 11,5 cm od karbonskog kompozita, ali taktika svemirske letelice je da brzo uđe i izađe.

Ustvari, kretaće se brže nego bilo koji ljudski predmet brzinom od 430.000 milja po satu - što je ekvivalentno letu od Londona do Njujorka za manje od 30 sekundi. Brzinu sonde podstiče ogromna gravitaciona sila koju oseća dok pada ka Suncu.

"Korona je jako vruća, a mi ne znamo zašto"

Naučnici se nadaju da će dok svemirska letelica bude prolazila kroz spoljašnju atmosferu našeg Sunca, njene korone, rešiti dugogodišnju misteriju.

"Korona je zaista, zaista vruća, a nemamo pojma zašto", objašnjava dr Dženifer Milard, astronom u laboratoriji "Fifth Star" u Vejlsu.

"Površina Sunca je oko 6.000 stepeni Celzijusa, ali korona, ta retka spoljašnja atmosfera koju možemo videti tokom solarnih poremećaja, dostiže milione stepeni, a ona je dalje od Sunca. Kako se ta atosfera zareva?"

Misija takođe treba da pomogne naučnicima da bolje razumeju solarni vetar - konstantan tok naelektrisanih čestica koje izbijaju iz korone.

Kada te čestice dođu u kontakt sa Zemljinim magnetnim poljem, nebo je osvetljeno blistavim aurorama.

Međutim, takozvane solarne oluje mogu izazvati probleme, ometajući elektroenergetske mreže, elektroniku i komunikacione sisteme.

"Razumevanje Sunca, njegove aktivnosti, solarnih oluja i solarnog vetra je izuzetno važno za naš svakodnevni život na Zemlji", ističe dr Milard.

NASA naučnici se suočavaju sa nervoznim iščekivanjem tokom Božića dok je svemirska letelica van kontakta sa Zemljom.

Dr Foks kaže da će, čim signal stigne nazad, dobiti zeleno srce u poruci od svog tima da bi je obavestili da je sonda u redu.

Ona priznaje da je nervozna zbog hrabre misije, ali ima poverenje u sondu.

"Brinuću se za letelicu. Ali zaista smo je dizajnirali da izdrži sve ove brutalne uslove. To je jako tvrda, mala svemirska letelica"

Ako preživi ovaj izazov, sonda će nastaviti svoju misiju oko Sunca i u budućnosti.