Naučnici smatraju da su pronašli glavnog krivca za istrebljenje mamuta - polensku alergiju

Bujanje vegetacije na kraju prošlog ledenog doba dovelo je do tako velikog porasta nivoa polena u vazduhu, da je to možda dovelo do nestanka mamuta, zaključak je nove kontroverzne studije.

Istraživači kažu da je globalno zagrevanje iz tog perioda posredno pokrenulo alergijske reakcije kod životinja, blokiralo im čulo mirisa i sprečilo njihovu normalnu međusobnu komunikaciju.

Naime, pošto nisu mogli da se njuše tokom sezone parenja, nisu mogli da nađu partnere, što je dovelo do postepenog opadanja populacije, a zatim i njihovog nestanka, tvrde istraživači.

"Jedan od mogućih mehanizama njihovog nestanka tokom klimatskih promena moglo bi da bude narušeno čulo mirisa zbog alergija, usled promene flore", piše u studiji, koja je objavljena 27. avgusta u časopisu "Earth History and Biodiversity".

Vunasti mamuti (Mammuthus primigenius) živeli su u eri pleistocena, a nestali su s lica Zemlje pre 10.000 godina, mada je jedna manja populacija živela do pre 4.000 godina na Vrangelovom ostrvu na teritoriji današnje Rusije.

Poslednje mamute u potpuno istrebljenje oterali su ljudi, ali i promena vegetacije i parenje jedinki u bliskom srodstvu, piše Live Science.

Istraživači, međutim, smatraju da su tome možda doprinele i alergije, jer je za životinje njuh od presudnog značaja za pronalazak hrane i potencijalnih partnera. 

Kako bi utvrdili da li su mamute mučile alergije, oni su ispitivali sadržaj stomaka primeraka očuvanih u permafrostu i pronašli polen na mumificiranim tkivima. 

U slučaju da je njihov imuni sistem reagovao na ove iritanse, značajan marker za to je imunoglobulin E (IgE) koji se proizvodi u crevima, a zatim izbacuje iz organizma. To znači da bi potencijalno naučnici na osnovu fosilizovanih mamutskih fekalija, odnosno koprolita, mogli da vide da li su i njih mučile alergije, ali za sada takva studija još nije urađena.

Ipak, nisu svi stručnjaci uvereni da su alergije uzrok propasti ove vrste. 

"Ideja je vrlo ekstravagantna i nisam siguran kako bi ikada mogli da je dokažu", kaže Vinsent Linč, evolucioni biolog i docent Univerziteta u Bafalu.

Drevni uzorci DNK ukazuju da su poslednji preživeli vunasti mamuti zaista izgubili sposobnost da namirišu određene biljke, jer je rekonstruisani genom jedinki sa Vrangelovog ostrva pokazao određene mutacije povezane sa čulom mirisa vezanim za određene cvetne arome. 

Međutim, Linč smatra da je potrebno još dokaza, kako bi se oborila postojeća teorija o tome da su mamutima presudili faktori okruženja i naravno - ljudi.