Nije svaki pun mesec "spektakl": Popularizator astronomije Branko Simonović za Euronews Srbija o nebeskim aktuelnostima

Ranoranioci su nedavno imali priliku da svedoče delimičnom pomračenju meseca, koje je bilo vidljivo u ranim jutarnjim časovima, a moglo je da se primeti i golim okom.

Astronom i popularizator astronomije Branko Simonović zabeležio je ovaj interesantni prizor uz pomoć teleobjektiva i sasvim jednostavnog DSLR fotoaparata. 

"Senka (Zemlje) je difuzna, nije oštra i onda se čini da zahvata malo veći deo Meseca. Ali u svakom slučaju, to je bilo delimično pomračenje meseca, vrlo krnje, jer je samo mali deo Meseca ušao u zemljenu senku, dok je većim delom, prošao kroz zemljinu polusenku, što inače nije uočljivo", objašnjava Simonović za Euronews Srbija.

U delikatnom gravitacionom plesu između Zemlje i Meseca, pomračenja Meseca događaju se mnogo češće od pomračenja Sunca - u proseku i do tri puta godišnje.

Euronews

Simonović ističe da se o takvim događajima, kao i o pojavi takozvanog "supermeseca", često piše uz nepotrebno "pošećeravanje". 

"Pojmovi kao što su supermesec, krvavi mesec i ostali - namnožilo ih se jako mnogo - su zapravo pseudofenomeni i u suštini u astronomiju ulaze iz tabloidnog sveta. To u krajnjoj liniji stvara jednu vrstu šuma samo zarad klikova", ističe naš sagovornik.

Ni ozbiljni mediji nisu imuni na to, pa su se pompezni naslovi davali još jednoj zanimljivosti koja nam stiže iz svemira - asteroidu 2024 PT5 koji će se uskoro naći u Zemljinoj orbiti i tu se na kratko zadržati, kao još jedan satelit naše planete.

"Ukratko, to je igra dinamike u Sunčevom sistemu. Kada bismo to pokušali da vizualizujemo, možemo da zamislimo taj prostor kao jedno veliko klizalište koje nije ravno i ima veća ili manje udubljenja. Ta udubljenja su mesta gde se nalazi nekakva masa, kao što su planete, asteroidi ili tako dalje. S druge strane jedan asteroid, planeta ili šta god je klizač po tom prostoru, koji ne može da se kreće po volji. Kao što i klizač manje više ne može da pravi kao hodač nekakve zaokrete, već jako brzo prolazi preko tog polja, u zavisnosti od toga u koju uvalu će skrenuti, on će se prema tome 'kriviti', odnosno, usmeravati svoju putanju", objašnjava astronom.

Pojave da se takav jedan svemirski "klizač" nađe u Zemljinoj orbiti se dešava, ali ne često. Ipak, kada se ispuni određeni uslovi, asteroid ili neko drugo telo može da bude "uhvaćeno" Zemljinom gravitacijom i kratko vreme ostane u njenoj orbiti, nakon čega odlazi dalje.