Igre 
Mediteran razaraju "podvodni požari": Posledice na svojoj koži već mogu da iskuse turisti u omiljenim letovalištima
Komentari23/08/2024
-11:54
Prema španskim istraživačima, Sredozemno more je prošle nedelje dostiglo najvišu površinsku temperaturu ikada, piše Euronews.
Prosek od 28,9°C 15. avgusta, izračunat na osnovu podataka iz programa za posmatranje Zemlje "Kopernik" Evropske unije, bio je iznad prethodnog rekorda postavljenog u julu prošle godine. Maksimalna dnevna temperatura od 31,96°C zabeležena je i na egipatskoj obali u El-Arišu.
Skoro ceo basen pati od posledica morskog toplotnog talasa. Temperature mora su porasle, posebno blizu obale.
Međutim, tople vode nisu obeležile samo ovo leto, dok je ceo region žarište klimatskih promena. Temperature površine mora su neuobičajeno visoke od 2022. godine, nenormalne čak i u kontekstu globalnog zagrevanja. Mediteran se zagreva mnogo većom brzinom od globalnog proseka.
Tokom poslednja dva leta, njegove vode su bile toplije nego tokom toplotnog talasa 2003. godine, kada su dostignute rekordne temperature kakvih nije bilo dve decenije. Ovi produženi periodi visokih temperatura površine mora mogu imati velike posledice širom Sredozemnog mora.
Zašto su morski toplotni talasi problem?
Svetski okeani i mora su složeni ekosistemi koji služe kao ključni regulatori klime. Oni igraju presudnu ulogu u ublažavanju uticaja ljudskih aktivnosti na životnu sredinu, apsorbujući oko 90 odsto viška toplote proizvedene antropogenim aktivnostima od početka industrijske revolucije.
Ova toplota se distribuira širom sveta preko okeanskih struja. Deo toga se oslobađa u atmosferu, deo prodire u dublje slojeve okeana. To je ključni proces za održavanje klimatskih sistema naše planete. Morski toplotni talasi, koje karakterišu produženi periodi izuzetno visokih temperatura vode, pokazuju nam da je nešto u tom sistemu izbačeno iz ravnoteže.
Povezane vesti
Generalni direktor "Mercator Ocean International-a" Pjer Baurel kaže da bi o ovim pojavama trebalo razmišljati kao o "podvodnim požarima".
"Ista stvar dešava se u okeanu sa ovim toplotnim talasima, a mi smo skloni da mislimo da je to daleko, da je to neka druga priča“, kaže on.
"Ali, to je ista priča i moramo da shvatimo šta će od biodiverziteta definitivno biti uništeno, kakav će imati uticaj na nas, šta će se sledeće promeniti u smislu najbitinijih ravnoteža i, pre svega, kako da izbegnemo nastavak ove katastrofe koju smo napravili na okeanima”. objašnjava on.
Istraživanje objavljeno prošle godine pokazalo je da je oko polovina najgorih morskih toplotnih talasa koji su zabeleženi pogodila Mediteran od 2015. Naučnici kažu da je ovo ponavljanje "nova normala", što je uzročnik problema.
Kakav uticaj imaju morski toplotni talasi na floru i faunu?
Globalni morski toplotni talasi već su imali snažan uticaj širom sveta, od izbeljivanja korala i odumiranja morske trave do bolesti kod beskičmenjaka i promene staništa lokalnih vrsta riba. Masovno odumiranje morskih vrsta je jedan od najdramatičnijih efekata.
Međutim, neka mesta su "krhkija od drugih", kaže Meri Drevilon, okeanograf u "Mercator Ocean International-u". Sredozemno more, gotovo u potpunosti ograđeno kopnom, jedno je od njih.
Mnoge zaštićene vrste koje tamo žive su ili ukorenjene, to jest ne mogu da pobegnu od ekstremne vrućine, ili nemaju vremena da pobegnu ili se prilagode. Nepokretni organizmi, poput korala, algi i morskih sunđera, ne mogu da izbegnu ekstremne uslove u životnoj sredini i posebno su skloni ekstremnom toplotnom stresu.
Povezane vesti
Naučnici još nisu u potpunosti dokumentovali kako ovi toplotni talasi menjaju Sredozemno more.
"Prošla je decenija otkako smo počeli da shvatamo moguće realne uticaje na faunu i floru. Znamo da, na primer, postoje velike, čitave populacije gorgonija (korala) koje su stradale nakon toplotnih talasa, posebno 2022.“, kaže Drevilon.
Neke vrste uspevaju da migriraju dalje od vrućine, iako se muče sa izvorima hrane ako odluče da se presele u dublje, hladnije vode.
Povezane vesti
Takođe, Suecki kanal je poput autoputa za alohtone morske životinje, prilagođene vrućini, koje vrše invaziju iz Crvenog mora ili Indijskog okeana.
Izveštaj Svetske fondacije za prirodu (WWF) iz 2021. otkrio je da je više od 1.000 invazivnih vrsta do sada ušlo u Mediteran, uglavnom na brodovima. Svake godine se šire na sever i zapad, a neki nadmašuju populaciju lokalnih organizama.
Izgubljeni prihod i manje turista: Koje druge efekte imaju morski toplotni talasi?
Iako masovni pomor morskih vrsta može biti najdramatičnija posledica, to nije jedini problem uzrokovan nenormalno visokim temperaturama mora.
Ekonomski uticaji rastu kako se uzgajivači ribe muče da održe svoje životinje u životu na velikoj vrućini. Premeštanje akvakultura poput dagnji ili ostriga je veoma složen zadatak i to nije lako bez dugoročnih prognoza.
Naseljima koja se oslanjaju na more kao izvor hrane takođe je sve teže jer riblji fond opada. Uz to, "cvetanje" meduza muči i turiste i ribare.
Oko 400 milijardi evra prihoda povezanog sa morem generiše se iz prirodnog kapitala Mediterana svake godine, a zbog klimatskih promena socioekonomsku budućnost regiona postaje neizvesna,
Temperatura Sredozemnog mora takođe može imati neke veze sa ekstremnim vremenskim prilikama koje je južna Evropa doživela tokom prethodnih leta, posebno nepodošljivom vrućinom.
Dugotrajne visoke temperature okeana mogu izazvati oluje koje dovode do obilnih padavina. Ovo je takođe moglo da utiče na vremenske uslove zbog kojih je jahta potonula kod obala Sicilije u ponedeljak.
Takođe mogu povećati temperaturu kopna iznad onih koje bi inače bile zabeležene. U priobalnim regionima, tople vode mogu smanjiti brzinu vetra i povećati vlažnost na kopnu, što čini toplotni talas još neprijatnijim i opasnijim.
Okeanograf Karina fon Šukman, kaže da okeani zadržavaju višak toplote i da će ovi efekti trajati jako dugo.
"Moramo stvarno da razmislimo o adaptaciji. Imajući u vidu izbore koje pravimo... što više preduzimamo u smislu ublažavanja i usporavanja ovog rasta zagrevanja, to ćemo više vremena dobiti da bismo se prilagodili, kako bismo razumeli sistem“, objašnjava ona.
Naučnica dodaje da postoji previše komponenti tog sistema koje trenutno ne razumemo kako bismo mogli da poboljšamo naše sposobnosti i vršimo predviđanja sa manje neizvesnosti.
"Sa svakim korakom u smeru ublažavanja, dobijamo više vremena, a onda možemo da se prilagodimo i krenemo ka budućnosti otpornijoj na klimu", zaključuje ona.
Preporuka za vas
Komentari (0)