Koliko života će nas koštati klimatske promene? Očekuje se nagli rast broja smrti izazvanih ekstremnim vrućinama u EU

Komentari

Autor: Euronews

25/08/2024

07:55

Koliko života će nas koštati klimatske promene? Očekuje se nagli rast broja smrti izazvanih ekstremnim vrućinama u EU - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Očekuje se da će broj smrtnih slučajeva izazvanih ekstremnim vrućinama u narednim godinama naglo rasti, što će daleko nadmašiti očekivano usporavanje smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom u Evropi. Naučnici su takođe došli do podataka - u kojim evropskim zemljama će ljudi najviše trpeti posledice visokih temperatura, za koje su direktno odgovorne klimatske promene.

Ekstremne temperature, uključujući i vrućine i hladnoće, uzrokuju oko 407.500 smrtnih slučajeva u Evropi svake godine, a ukoliko se ništa ne učini u borbi protiv klimatskih promena, očekuje se da će do 2100. na godišnjem nivou umirati dodatnih 55.000 ljudi - što je povećanje od 13,5 odsto, najnovije su procene istraživanja Evropske komisije.

Iako se do sada najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim temperaturama u Evropi odnosio na hladno vreme, prognozira se da će vrućine postati sve smrtonosniji izazov, posebno u južnoj Evropi i područjima u kojima žive pretežno stariji ljudi, navodi se u studiji koja je objavljena u medicinskom časopisu "The Lancet Public", prenosi Euronews.

Analiza je vršena uz pretpostavku da će se globalna temperatura do kraja veka podići za tri stepena Celzijusa, što je na samom vrhu prognoze rasta temperaturne putanje, prema poslednjim procenama Ujedinjenih nacija.

To je takođe dvostruko više od cilja od 1,5 odsto, koji je postavljen Pariskim sporazumom.

"Kao i ostatak sveta, Evropa se suočava sa sve većim brojem ekstremno vrelih dana, a njene zemlje nisu spremne da spreče negativan uticaj koji će takvi uslovi imati na zdravlje njihovog stanovništva", rekla je Medlin Tomson, šefica odeljenja za klimatske uticaje i prilagođavanje u zdravstvenoj fondaciji "Wellcome Trust" sa sedištem u Velikoj Britaniji.

U kojim delovima Evrope se očekuje porast smrti?

Istraživači su analizirali podatke za skoro 1.400 regiona u 30 zemalja širom Evrope kako bi procenili broj smrtnih slučajeva uzrokovanim ekstremnim vrućinama i hladnim vremenom, uzimajući u obzir starenje stanovništva kako bi predvideli trendove koje ćemo imati do 2100. godine.

Taj pristup im je omogućio da identifikuju "žarišta na kojima će ljudi biti najviše pogođeni u budućnosti", rekao je Huan-Karlos Ciskar, jedan od autora studije i naučni službenik u Zajedničkom istraživačkom centru Komisije (JRC), navodi se u saopštenju.

Između 1991. i2020. zabeleženo je oko 364.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom i 44.000 smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom na godišnjem nivou širom Evrope, pri čemu je hladnoća ubila više ljudi u istočnoj Evropi, a ekstremne vrućine su odgovorne za više smrtnih slučajeva u južnoj Evropi, pokazalo je istraživanje.

Očekuje se da će brojke rasti upravo u ovim regionima, kažu istraživači.

Dok bi u narednim decenijama ukupan broj smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom trebalo da opadne, očekuje se da će porasti u Irskoj, Norveškoj i Švedskoj, gde raste broj ljudi starijih od 85 godina.

Takođe se predviđa da će smrtni slučajevi uzrokovani toplotom naglo rasti širom kontinenta, a najviše će biti pogođeni Španija, Italija, Grčka i delovi Francuske.

„Sa klimatskim promenama, toplotni talasi postaju sve češći, intenzivniji i duže traju“, rekla je za Euronews Health Rebeka Emerton, klimatski naučnik u Službi za klimatske promene Kopernikus koju finansira EU.

Osim toga, nova analiza se zasniva na ljudima koji žive u gradovima, gde toplota predstavljati veću opasnost po zdravlje nego u ruralnim oblastima, ne uzimajući u obzir demografske karkteristike poput pola ili etničke pripadnosti.

Bez obzira na to, nalazi ukazuju na to da "postoji kritična potreba za razvojem ciljanih politika za zaštitu ovih područja i članova društva koji su najugroženiji zbog uticaja ekstremnih temperatura", rekao je David Garsija-Leon, autor studije i naučni službenik JRC-a.
Poziv UN-a na međunarodnu klimatsku akciju

Poziv UN-a na međunarodnu akciju

Prošlog meseca, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozvao je sve zemlje da se angažuju na svetskom nivou u borbi protiv klimatskih promena nakon što je zabeležena rekordna globalna temperatura, što je prvi poziv svetske organizacije na globalnu akciju zbog ekstremnih vrućina.

Nova studija takođe pokazuje da su političke intervencije za prilagođavanje klimatskim promenama u protekle dve decenije spasile hiljade života, ali da bi trebalo učiniti više na suzbijanju smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti.

Istraživači sa Instituta za globalno zdravlje Barselone, istakli su ulogu sistema ranog upozorenja i planova za prevenciju toplote koji su sprovedeni nakon što je više od 70.000 ljudi umrlo od posledica visokih temperatura 2003. godine.

Dokazano je i da su ekstremne vrućine takođe povezane sa većim rizikom od pobačaja kod žena koje rade na ekstremnoj vrućini, a utvrđeno je i da visoke temperature mogu uzicati na pogoršanje mentalnih boleasti kod ljudi.

Ljudi će takođe morati da se suoče sa "indirektnim uticajima" šumskih požara, smanjenim prinosima poljoprivrede i drugih ekoloških i infrastrukturnih problema, zaključuje Tomson iz fondacije "Wellcome Trust".