Čovečanstvo krade od budućih generacija: Prvog dana avgusta potrošeni svi resursi za 2024. godinu

Čovečanstvo je u 2024. za manje od sedam meseci potrošilo kompletan godišnji budžet resursa, dok je Srbija trošila i više od svetskog proseka, pokazala su najnovija istraživanja. Već prvog dana avgusta planeta je ušla u ekološki dug, što znači da ćemo do kraja godine živeti na račun budućih generacija. 

Taj dan ove godine stiže mesecima ranije, nego što je to bio slučaj 1971. kada je obeležen prvi Dan ekološkog duga i to 25. decembra.

U poslednjoj deceniji odstupanja su minimalna, ali svejedno trošimo godišnji budžet pet meseci pre vremena. To je podsetnik da čovečanstvo resurse pozajmljuje od budućih generacija i dodatno osiromašuje biosferu, piše Euronews.

Kada bi svi ljudi na svetu živeli kao stanovnici Srbije, resursi planete bili bi potrošeni i mnogo ranije i to 23. maja 2024. godine, procenjuju stručnjaci.

Kako se računa Dan ekološkog duga

Svetski dan ekološkog duga računa se na osnovu podataka Ujednijenih nacija za ekološki otisak svake od zemalja, koji meri potražnju za resursima, uključujući potrošnju i emisiju, kao i "biokapacitet" planete, odnosno sposobnost Zemlje da proizvodi obnovljive resurse i apsorbuje otpad.

Prema podacima organizacije "Global Footprint Network", na ovakve rezultate najviše je uticalo globalno zagrevanje izazvano velikim količinama ugljen dioksida u atmosferi, usled sagorevanja fosilnih goriva. Kada bi se svetske emisije tog gasa umanjile za 43 procenta do kraja ove decenije, Dan ekološkog duga mogao bi da se odgodi za 19 dana godišnje, sve do 2030. godine.

Koje zemlje troše najviše resursa?

Kada bi svi na planeti živeli kao ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama, Dan ekološkog duga bio bi obeležen 14. marta. Za Belgiju bi to bio 23. mart, Francusku 7. maj, a Španiju 20. maj.

Global Footprint Network 2024

Najviše resursa potrošio je Katar, koji je u ekološki dug ušao još 11. februara. Sledi Luksemburg (20. februar) i Ujedinjeni Arapski Emirati (4. mart).

Kirgistan će "ući u dug" samo jedan dan, budući da su trošenje ovogodišnjih resurse rasporedili sve do 30. decembra, a "štedljivi" su još i Moldavija (28. decembar), Gvineja (27. decembar) i Maroko (22. decembar).

Međutim, najbolji ekološki otisak ima Indija, a kada bi ostatak planete živeo kao što se živi u toj zemlji, godišnje bi se trošilo samo 0,7 posto resursa planete.

Kako se može pomeriti Dan ekološkog duga?

Iz organizacije kažu da bi povećanje udela energetskih izvora sa niskom emisijom ugljendioksida u svetu, sa 39 na 75 procenata, moglo da pomeri datum za 26 dana. Ukoliko bi se prepolovilo bacanje hrane, dobili bismo 13 dana, a pošumljavanjem 350 miliona hektara tla, dalo bi nam osam dana.

Države bi mogle da doprinesu stvaranjem uslova za takozvane 15-minutne gradove, mesta za život u kojima do svih lokacija na koje svakodnevno idu, ljudi mogu da stignu peške ii biciklom. Na pomeranje Dana ekološkog duga za čak 11 dana, uticalo bi skraćenje radne nedelje na četiri dana. I "zeleni" prevoz bio bi od velikog značaja, budući da bi, ukoliko bi trećina svih kilometara pređenih automobilom bila zamenjena javnim prevozom, pešačenjem ili vožnjom bicikla, datum bi bio obeležavan 13 dana kasnije.