Igre 
Kako će izgledati poslednji dani Međunarodne svemirske stanice: Sve o rušenju najveće konstrukcije u Zemljinoj orbiti
Komentari21/07/2024
-10:33
Međunarodna svemirska stanica (MSS) počela je da pokazuje znake starenja, a ove nedelje NASA i kompanija SpaceX otkrili su planove za njenu budućnost.
Najpoznatije stanište ljudi u Zemljinoj orbiti funkcioniše već 24 godine, a o njenom "penzionisanju" već dugo se raspravlja. Nedavno je odlučeno da će za njeno bezbedno uklanjanje biti zadužena kompanija SpaceX, kada za to kucne čas, a idealno početkom 2031. kada će MSS proslaviti 32. rođendan.
Plan je da se letelica kontrolisano gurne u Zemljinu atmosferu, gde bi trebalo da sagori nad Tihim okeanom, a NASA je tim povodom sa kompanijom Ilona Maska potpisala ugovor vredan 843 miliona dolara.
Zašto je potrebno rušenje MSS?
Prve module svemirske stanice lansirale su Rusija i Sjedinjene Američke Države krajem 1998. godine, a astronauti su se u njih uselili dve godine kasnije. Evropa i Japan dodali su svoje segmente, dok je Kanada bila zadužena za njene robotske ruke.
Kako su moduli dodavani, stanica je porasla do veličine fudbalskog igrališta i težine od gotovo 430.000 kilograma, piše Euronews.
NASA procenjuje da će biti operativna barem do 2030. a cilj je da do tada privatne kompanije lansiraju svoje svemirske stanice, a da američka agencija bude samo jedan od njihovih klijenata. Postoji mogućnost da se njeno radno vreme produži, ukoliko ne bude dovoljno zainteresovanih privatnika.
Tanjug AP/Roscosmos State Space Corporation via AP
Cilj je da se naučna istraživanja ne prekidaju, kao i da NASA uštedi novac, kako bi mogla više da uloži u svoje misije na Mesecu i Marsu.
Povezane vesti
Zašto se MSS ne vrati na Zemlju?
Nacionalna američka svemirska agencija razmatrala je mogućnost rasparčavanja stanice i prevoz njenih delova na Zemlju, ali njeni predstavnici tvrde da plan nikada nije bio da se ona rastavlja, budući da bi to bio izuzetno skup i rizičan poduhvat za astronaute uključene u sam proces.
Pored toga, više ne postoje dovoljno velike letelice, kao što su bili stari Nasini šatlovi, koje bi mogle da prevoze njene delove. Druga opcija je da se prazna stanica pomeri u višu, stabilniju orbitu, ali je i ta mogućnost odbačena kada je ustanovljeno da za to postoje logistički problemi, kao i rastući rizici koje predstavlja svemirski otpad.
Kako će stanica biti srušena?
Zahvaljujući tome što stanicu često posećuju svemirske letelice, njihovo pristajanje održava je na visini od otprilike 420 kilometara. U suprotnom bi ona sve više ponirala i na posletku nekontrolisano pala na tlo.
NASA želi da osigura bezbedan ulazak velike letelice u atmosferu, najverovatnije u region Južnog Pacifika, a možda i Indijski okean. Neki čvršći delovi stanice trebalo bi da prežive "vatreno putovanje" kroz atmosferu, ali bi njeno rušenje u svakom slučaju trebalo da bude bezopasno.
Tanjug AP/Sergei Korsakov, Roscosmos State Space Corporation via AP, File
SpaceX planira da za ovu operaciju koristi svoju Dragon kapsulu, istu onu koja astronautima donosi potrepštine, ali sa mnogo većim prtljažnikom u kom će se naći rekordnih 46 motora i više od 16.000 kilograma goriva.
Sara Voker iz privatne svemirske kompanije kaže da će najveći izazov biti stvaranje dovoljno moćne letelice, koja može da obavi zahtevan posao, a da se istovremeno odupire sili privlačenja tokom konačnog poniranja.
Letelica će takođe zahtevati i naročito snažnu raketu, kako bi došla do orbite. Kapsula bi trebalo da bude lansirana čak godinu i po dana pre planiranog rušenja MSS, a astronauti će i dalje biti na njoj, dok bude postepeno ponirala.
Povezane vesti
Šest meseci pre uništenja, posada će se vratiti na Zemlju, a četiri dana nakon što se stanica nađe na visini od 220 kilometara, Dragon će je pogurati u smrt.
Nekoliko svemirskih stanica već dočekalo sličnu sudbinu
Prva svemirska stanica Nacionalne američke svemirske agencije po imenu "Skylab" srušena je 1979. a njeni ostaci pali su na tlo Australije i u Pacifik.
Svemirska agencija se nadala da će posada njihovog prvog šatla uspeti da prikači raketu na stanicu, kako bi kontrolisala njen pad ili joj promenila položaj u orbiti, ali letelica do tada nije bila spremna.
Zemaljska kontrola uspela je da pošalje "Skylab" u spori pad, s ciljem da njeni ostaci padnu u Indijski okean, ali su neki njeni delovi završili u Zapadnoj Australiji.
I Rusija je imala iskustva sa svemirskim stanicama. "Mir" je funkcionisao petnaest godina, pre nego što će se kontrolisano obrušiti u Tihi okean 2001, a pre njega istu sudbinu dočekalo je i nekoliko "Salyut" stanica.
Hoće li se išta spasiti?
NASA želi da vrati neke manje predmete sa stanice, kako bi ih izložila u muzeju, poput zvona, dnevnika i uspomena koje su na njoj stvarali astronauti. Njih će postepeno prebacivati u poslednjim godinama preko SpaceX letelica koje na stanicu dovoze potrepštine za astronaute.
"Nažalost, ne možemo poneti kući one zaista velike stvari", kaže Ken Bauersoks iz NASA-e.
"Emocionalni deo mene voleo bi da se nešto i spase, ali najpraktičnije je da se sve sruši u jednom odlučujućem potezu", dodao je on.
Komentari (0)