Igre 
Orlovi iznad Ukrajine se čudno ponašaju: Šta su otkrili naučnici koji su pratili ptice puten GPS-a
Komentari21/05/2024
-08:21
Orlovi koji migriraju preko Ukrajine promenili su rute kako bi izbegli oblasti pogođene sukobom, pokazalo je istraživanje.
GPS podaci su otkrili da veći crni orlovi ne samo da su zaobilazili delove zemlje nakon početka invazije, već su i skraćivali ili potpuno izbegavali zaustavljanje radi odmora, piše Guardian.
Rezultat je, kako tvrdi tim naučnika sa Univerziteta Istočne Anglije, da je ovim ranjivim grabljivcima trebalo više vremena da stignu do mesta za razmnožavanje i da su verovatno potrošile više energije da tamo stignu.
"To je kao da trčite maraton, ali niste pravili pauze za vodu. I na kraju, neko od vas traži da pretrčite dodatnih sedam ili osam milja“, rekao je koautor studije Čarli Rasel.
Istraživači su upozorili da bi situacija mogla da odloži razmnožavanje, jer bi orlovima moglo biti potrebno više vremena da se oporave i da to utiče na šanse za preživljavanje ptica, zbog moguće oskudice plena kada se jaja izlegnu.
U tekstu za naučni časopis Current Biology, Rasel i njegove kolege objašnjavaju kako su analizirali migracione rute kojima je išlo 19 crnih orlova dok su leteli kroz Ukrajinu do mesta za razmnožavanje u južnoj Belorusiji u martu i aprilu 2022. samo nekoliko nedelja nakon što je počela ruska invazija na Ukrajinu. Dok ženke putuju iz zimovališta u Grčkoj, mužjaci doleću sa lokacija u istočnoj Africi.
Istraživači su uporedili ove rute sa 65 migracija zabeleženih kod 20 ptica u 2018-21. Nalazi sugerišu da su orlovi u proseku putovali dodatnih 85 km nakon početka rata. Rasel je rekao da je jedan orao dodao 250 km svojoj ruti.
Tanjug/AP/KhersonGreen
Povezane vesti
Putovanje je u proseku trajalo 55 sati duže nakon početka sukoba, a utvrđeno je da su mužjaci imali manju brzinu leta nego pre početka rata.
Dok se 90 odsto orlova zaustavljalo u Ukrajini pre sukoba, samo 32 odsto je to činilo nakon invazije, a neka mesta su potpuno izbegavali.
Tim naučnika je rekao da su se najveća odstupanja od direktnog puta dogodila tamo gde su vojne aktivnosti bile veće. Međutim, dodaje Rasel, stepen do kojeg deluje da su orlovi bili pogođeni je varirao.
Naime, dok je jedan orao zvani Borovec nastavio da leti preko oblasti oko Kijeva uprkos intenzivnim borbama, drugi pod nadimkom Denisa, promenio je svoju putanju nakon što je preleteo na kilometar od eksplozija i bitaka oko periferije grada.
Rasel je rekao da se čini da su obilasci nastali u hodu, kao odgovor na sporadične događaje.
"Nije kao da ptice svakog jutra proveravaju vesti da bi otkrile gde treba ili ne treba da lete tokom svojih migracija“, rekao je on.
Dodatni stres pogubno utiče na divlje životinje
Rasel je rekao da rezultati mogu potceniti uticaj sukoba, s obzirom da bi neki orlovi takođe mogli biti izloženi stresu tokom samog perioda razmnožavanja.
Povezane vesti
"Trenutno ne možemo mnogo da uradimo, ali je važno da razumemo stres koji trpe ove populacije, tako da u postkonfliktnom scenariju možemo pomoći ne samo rastu populacije crnih orlova i njihovom oporavku, već i ekosistemu u celini“, dodao je on.
Dr Džoš Milburn, filozof sa Univerziteta Lafboro, čije je istraživanje posvečeno etičkim pitanjima o životinjama i ratovanju, rekao je da se studija proširuje na ono što je već poznato o negativnim efektima sukoba na pripitomljene i zatočene divlje životinje u Ukrajini.
"U retkim prilikama, divlje životinje mogu imati koristi od sukoba među ljudima. Ali nalazi ove studije odražavaju ono što znamo iz prethodnih istraživanja, fokusiranih na druge ratne zone: rat ima izuzetno negativan uticaj na divlje životinje, i u smislu ciljeva očuvanja i u smislu patnje pojedinačnih životinja“, rekao je on.
Komentari (0)