Igre 
Da li su sateliti pretnja po čovečanstvo: Polemike o naučnoj teoriji o "magnetnom štitu"
Komentari16/03/2024
-20:07
Nova naučna teorija tvrdi da bi zagađenje Zemljine atmosfere metalnim otpadom iz svemira stvoriilo nevidljivi štit koji provodi elektricitet oko naše planete što bi moglo oslabiti magnetosferu. Međutim, ne slažu se svi stručnjaci sa ovom idejom.
"Prašina" od svemirskih letelica, od satelita koji sagorevaju u Zemljinoj atmosferi mogla bi da oslabi magnetno polje naše planete, sugeriše kontroverzni naučni rad.
U najgorem slučaju, nekontrolisana ekspanzija komercijalnih satelitskih „megasazvežđa“ koji kruže oko Zemlje, kao što je SpaceX-ova Starlink mreža, može da generiše dovoljno magnetne prašine da "preseče" zaštitni štit naše planete na pola, što potencijalno može da dovede do katastrofa sa satelitima i „otpadanja" atmosfere, piše portal Live Science na osnovu izjave doktorantkinje Sijere Solter-Hant sa Univerziteta Islanda, koja je autorka naučnog rada.
Nameće se pitanje koliko je verovatan ovaj ishod. Drugi istraživači su skeptični prema navedenim tvrdnjama, iako se svi slažu da je hitno potrebno da se izmeri obim problema.
Privatni sateliti koji su trenutno u orbiti predstavljaju glavobolju za astronome, zbog njihove sklonosti da zaklanjaju fotografije iz svemira i ometaju radio teleskope, kao i zbog povećanog rizika od sudara sa drugim svemirskim letelicama. Međutim, najveća pretnja može biti ono što im se dešava kada "umru".
Naime, nakon završetka misije većina svemirskih letelica sagoreva u Zemljinoj atmosferi kako bi se smanjila količina svemirskog smeća koje kruži oko naše planete. Problem nastaje kada prilikom raspadanja u buktinji zasipaju gornju atmosferu sićušnim metalnim česticama.
Novi teorijski rad, koji još nije recenziran objavljen je u decembru 2023. a Solter-Hant, predlaže da ova prašina može ugroziti magnetosferu, deo Zemljinog magnetnog polja koji se prostire u svemir i štiti atmosferu od zračenja Sunca.
Povezane vesti
Naučnica je zabrinuta da ako satelitske megakonstelacije nastave da se razvijaju kako je planirano, količina prašine koju ispuštaju može stvoriti magnetni štit koji bi mogao ograničiti doseg magnetosfere.
"Bila sam šokirana svime što sam otkrila i zato što niko ovo nije proučavao. Mislim da je to zaista, zaista alarmantno", rekla je Solter-Hant za Live Science.
Akumulacija prašine
Trenutno nemamo načina da pratimo količinu ove metalne prašine u atmosferi, ali na osnovu količine svemirskog smeća koje je već izgorelo pri ponovnom ulasku u atmosferu, moguće je da smo povećali količinu metalnih čestica na nebu milion puta od početka svemirskog doba, smatra naučnica.
profimedia
Solter-Hunt je procenila da bi između 500.000 i milion privatnih satelita moglo da kruži oko naše planete u narednim decenijama. Kada svi ovi sateliti na kraju padnu na Zemlju, to bi moglo dramatično povećati količinu prašine od svemirskih letelica u atmosferi na milijarde puta više od trenutnog nivoa, pretpostavlja ona.
Trenutno je nejasno gde će sva ova metalna prašina na kraju završiti, ali Solter-Hant smatra da će se verovatno taložiti u gornjem delu jonosfere, oblasti atmosfere između 80 i 644 kilometra visine.
"I mogla bi da ostane tamo zauvek“, dodala je ona.
Magnetna zaštita Zemlje mogla bi da bude "oduvana"
Ako svi ovi sateliti sagore, prašina koja bi nastala mogla bi da stvori "savršenu provodnu mrežu oko naše planete" koja bi mogla da prenosi električni naboj, smatra doktorantkinja. U tom slučaju, magnetosfera, koja se obično prostire hiljadama kilometara u svemir, bila bi "iskrivljena" tako da ostane ispod provodnog materijala, u suštini ograničavajući njen domet na gornju jonosferu, dodala je naučnica.
Povezane vesti
Smanjeno magnetno polje moglo bi, po njoj, izložiti satelite visokim nivoima radijacije i solarnim olujama, što bi ih moglo oboriti sa neba.
"Oni bi mogli da oslabe magnetosferu onim što rade, što ih same dovodi u opasnost", tvrdi Solter-Hunt, objašnjavajući kako bi sama aktivnost satelita mogla da bude pogubna po njih.
profimedia
Čak i ako se magnetosfera ne smanji, povećana količina prašine od svemirskih letelica bi i dalje mogla da oteža raketama lansiranje novih satelita i drugih svemirskih letelica, rekla je Solter-Hant. To je zato što magnetne čestice mogu da ometaju elektroniku.
Povezane vesti
Ako se svi ovi predloženi sateliti zapale, nastala prašina svemirskih letelica mogla bi da stvori "savršenu provodnu mrežu oko naše planete" koja bi mogla da nosi električni naboj, rekao je Solter-Hant. Ako bi se to dogodilo, magnetosfera, koja se obično prostire hiljadama milja u svemir, bila bi "iskrivljena da bi ostala ispod provodnog materijala", u suštini ograničavajući njen domet na gornju jonosferu, dodala je ona.
U najgorem scenariju, povećani nivo radijacije koja bombarduje gornju jonosferu mogao bi da "oduva" spoljne ivice naše atmosfere, fenomen poznat kao "atmosfersko skidanje", koji se prirodno dogodio na planetama poput Marsa i Merkura.
Ipak, za ovakav isod u najjekstremnijem slučaju bili bi potrebni vekovi, ako ne i milenijumi, prema proceni naučnice. Ali čak i ako atmosfera ostane čitava, prašina bi i dalje mogla da ima negativan uticaj.
Prethodne studije su sugerisale da bi deo ovog zagađenja, posebno aluminijum oksid, mogao da uništi atmosferski ozon, potencijalno povećavajući veličinu ozonskih rupa iznad polarnih regiona Zemlje.
Magnetosfera takođe prolazi kroz izvesno prirodno slabljenje kako Zemljino jezgro raste i postaje čvrsto, pa niko ne zna da li bi ove čestice mogle da ubrzaju proces ili ne.
Mnogi stručnjaci se ne slažu sa procenama o "smaku sveta"
Neki istraživači hvale novi rad jer ističe dosad skrivene potencijalne probleme prašine od svemirskih letelica.
"Ovaj rad je zaista važan prvi korak i naglašava zastrašujuću količinu prašine iz svemirskih letelica koja bi mogla da se deponuje u atmosferi. Posledice takođe mogu biti u potpuno drugačijim razmerama nego što smo navikli da razmišljamo", rekla je Samanta Loler, astronom sa Univerziteta Regina u Kanadi, za Live Science.
Međutim, drugi stručnjaci smatraju da su scenariji koje je izložila Solter-Hunt previše spekulativni ili zasnovani na pogrešnim pretpostavkama.
"Čak i pri gustinama prašine o kojima se govori, kontinualna provodna školjka poput pravog magnetnog štita je malo verovatna. Neke od pretpostavki u radu su takođe previše uprošćene i malo je verovatno da će biti tačne“, naveo je Džon Tarduno, planetarni naučnik i stručnjak za magnetosferu na Univerzitetu Ročester u Njujorku, za Live Science.
"Konkretno, niko nije modelirao kako će se ove čestice atmosferi, koliko dugo će trajati ili koliko će biti provodljive, što znači da nema dokaza da je magnetni štit moguć", kaže Hoze Fereira, doktorant na Univerzitetu Južni Kalifornija koji takođe proučava zagađenje od svemirske prašine.
AP/NASA
Broj potencijalnih satelita koji kruže oko Zemlje u budućnosti takođe „deluje preuveličan“, jer se mnoga lansiranja satelita nikada ne dešavaju, smatra Fiona Tompson, istraživač na Univerzitetu Duram u Engleskoj, koja je specijalizovana za svemirsku etiku.
Rad je zanimljiv misaoni eksperiment. Ali bez jasnog navođenja kako će prašina svemirskih letelica izazvati ove probleme, ne bi trebalo da se predstavlja kao nešto što će se desiti", dodala je ona.
Solter-Hant kaže da razume kritike drugih istraživača. Međutim, zbog skorašnjeg porasta broja lansiranih satelita, želela je da podeli svoje teorije sa naučnom zajednicom.
"Stavila sam to tamo da svi mogu da vide i pričaju o tome“, rekla je ona.
Uprkos rezervama prema ovom radu, svi stručnjaci se slažu da je hitno potrebno više istraživanja kako bi se proučili mogući efekti zagađenja metalom u atmosferi.
"Ovo nije pitanje koje treba zanemariti. Postoji potreba da se odmaknemo i proučimo ovo kao potpuno novu pojavu“, rekao je Tompson.
"Postoji očajnička potreba da se ovo prouči što je brže moguće. Iskreno, mislim da niko ne zna šta bi moglo da se desi“, kazala je Loler.
Komentari (0)